За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Блиц, Бета, 15. 11. 2014, Обележено 70 година од стрељања на Језави
Удружење грађана Језава поменом на месту бившег корита реке Језаве обележило је седам деценија од када су припданици Народно-ослободилачке војске Југославије у октобру и новембру 1944. на обали Језаве стрељали неколико стотина, углавном имућних грађана Смедерева. „До сада имамо поуздане податке за око 300 жртава стрељаних непосредно по ослобођењу Смедерева…
Вечерње новости, 8. 11. 2014, Шибови: Са четницима у збегу било чак 10.000 људи
Историчар Александар Стаматовић тврди да у гробници код Бањалуке не леже само војници Павла Ђуришића. Током егзодуса ка Словенији, породице убијали и партизани и усташе ПОДГОРИЦА, БАЊАЛУКА – Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао… Од следеће године радови на Старом сајмишту
РТС |среда, 05. нов 2014, 13:55 -> 14:15 Радови на изградњи Меморијалног комплекса на Старом сајмишту почеће следеће године, најпре на кули, најављено је на конститутивној седници Комисије града Београда за изградњу Меморијалног комплекса. Министар Александар Вулин, који је потпредседник те комисије, истакао да је Београд имао четири логора, односно… Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани. –…
Banjaluka.com, Pressrs.ba, 30. 10. 2014, Крвави пир на Шибовима
Планинарски дом на Шибовима лежи на костима, а у непосредној околини овог локалитета 1945. године затрпано је од 800 до 1.000 војника Југословенске војске у отаџбини које су маљевима и ножевима побили комунисти! Ово за Пресс каже Миодраг Ченић, који је као 16-годишњак одведен од куће да са осталим мјештанима… Danas, 21. 10. 2014, Мештани подигли споменик стрељанима пре 70 година код мионичког села Маљевић
Имао сам осам година, чувао сам краве. Једна крава побеже у кукурузе. Кренем за њом, чујем пуцње, а онда видим неколико војника са петокракама како пуцају у неке људе. Унередио сам се од страха. Отрчао сам кући и испричао оцу. Он ми је рекао да никоме не говорим шта сам… Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 16. 5.2010, Преживео сам Дахау и батине Удбе
Кад се у београдској породици Митровић родило мушко чедо 8. марта 1928, нико није ни слутио да му је судбина наменила живот који се лако смешта у новинске приче, а у уџбеницима зове историја.
Да је човек само сламка коју носе историјски ветрови Никодије Митровић је схватио већ као 16-годишњак, оног септембра 1944. кад је крочио испод капије на којој је на немачком писало "Рад ослобађа". Никодије је учио немачки у гимназији, али га нико није научио шта је то концентрациони логор. Ту лекцију ће бубати сам пуних осам месеци.
Не зна да ли је још неки од 20 малолетних логораша из његове групе[...]
Политика, Одбрана МОД, 1. 12. 2022, Представљена мографија „Деца у Великом рату“
У Свечаној сали Дома Војске јавности је представљена књига „Деца у Великом рату“, аутора др Видоја Голубовића и Димитрија Вукадиновића, у издању Државног архива Србије.
У не тако обимној књизи, својеврсној фото-монографији која је, због свог потресног садржаја, изазвала заслужену пажњу јавности, представљена су бројна илустрована и документована сведочанства о страдањима деце у Првом светском рату, описани су, поред осталог, одлазак 1300 каплара на фронт и њихова улога у јачању морала српске војске у најтежим тренуцима борбе за ослобођење Србије у првој години рата и учешће деце у херојској[...]
![Вечерње новости, 13. 8. 2014, Василија Вукотић, јунакиња Мојковачке битке [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18117-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 8. 2014, Василија Вукотић, јунакиња Мојковачке битке [из Архиве]
Василија Вукотић, ћерка славног сердар Јанка, прославила се као болничарка и ратница, завршила Руски институт и говорила неколико страних језика.
Храбра, скромна, лепа и посвећена слободи српског народа. Таква је била Василија Вукотић, кћерка чувеног сердар Јанка, једна од жена јунакиња Првог светског рата. С обзиром на то да му је син јединац имао седам година, повео је у рат своју мезимицу Гагуну, како јој је тепао. Као ордонанс – млађи официр на служби команданту, била је уз оца у најљућим биткама, против вишеструко надмоћнијег непријатеља.
Млада девојка је брзо стицала војне вештине,[...]
СРНА, 17. 9. 2018, Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: "Ја сам народни пастир, те ме в[...]
Компас.инфо, 2. 11. 2024, Наредбе Воје Танкосића које су оснажиле српске породице и сачувале српске мајке у Македонији и на КиМ
Почетком XX века енормно расте стопа насиља над српским становништвом на подручју Македоније и Косова и Метохије. Тамо Бугари, Арнаути и Турци удруженим снагама пљачкају, убијају и малтретирају Србе, а између осталог и наше жене.
Довољно је рећи да је 1905. за само три месеца забележено преко 800 убијених Срба из хира док је проценат силованих српкиња и спаљених кућа био двоцифрен. Тада у Стару Србију долази Воја Танкосић и уз подршку других будућих чланова Црне Руке започиње одбрану српског становништва.
Формирање четничких одреда широм Македоније и Космета
Намеће незапамћену дисци[...]
