За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 23. 8. 2014, Белег за жртве из села Маљевић
После 70 лета, биће обележена масовна гробница страдалих од комуниста у селу Маљевић код Мионице. Преки суд Шесте личке побио 2.000 домаћина, гимназијалаца и немачких заробљеника У оближњем Маљевићу, први пут после седам деценија, биће обележена масовна гробница у којој, по неким проценама, почива око 2.000 људи, погубљених непосредно по… Српско војничко гробље у Тијеу: Крст на вечној стражи
Вечерње новости | Горан Чворовић | 06. јул 2014. Многи су кости оставили овде, не знајући ни где је та Француска, о којој су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од својих егзотичних и витешких сабораца ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоје Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасије…
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске… Миливоје Иванишевић: Меморијални центар српских жртава геноцида у XX веку – Ћеле-кула двадесетог векa
Стара идеја, формирање и подизање Меморијалног центра посвећеног српским жртвама геноцида у ХХ веку коначно је, после вишегодишњих договарања, процена објективних економских и политичких услова или реалних могућности, и бројних консултација са државним, научним, културним и верским установама и појединцима дошла до фазе за реализацију. За послове непосредног ангажовања у… Catena mundi, 15. 5. 2014, Јован Скерлић: Светли дани
Поводом 100 година од смрти Јована Скерлића, који је селективном идеолошком историографијом представљен као искључиви борац за „европеизацију српске културе“, преносимо његов текст „Светли дани“, који осликава сву дубину разочарања у Европу после блиставих победа српске војске у Балканским ратовима. Наде које су у вековима таме и страдања одржавале Српски…
Политика, 3.5.2014, „Забрањени град” под заштитом државе
Крагујевац – Војнотехнички завод, који се још средином 19. века угнездио између Господаревог брда на левој и Метиног брда на десној обали Лепенице, дуго је био сакривен од очију јавности, посебно у периоду после Другог светског рата, ваљда због заслуга обе наше краљевске династије које су заједничким прегнућем поставиле темеље…
Не заборављамо – Памтимо
Н1 Београд, 12. 4. 2024, Министарство одбране: Годишњица потонућа брода Драва, потопљеног у херојској борби са нацистима
Припадници Војске Србије обележили су данас годишњицу потонућа речног монитора „Драва“, који је потопљен у Априлском рату 1941. године након херојске борбе са далеко надмоћнијим нацистичким агресором.
У спомен на погинуле чланове посаде одржана је комеморативна свечаност на позицији потонућа брода на Дунаву код Челарева. Уз звуке бродских сирена и почасни поздрав бродске страже, венце су у Дунав са брода Речне флотиле спустиле делегације Војске Србије и удружења „Ветерани Ратне морнарице“, саопштило је Министарство одбране.
Делегација Војске Србије је венац положила и крај спомен-бисте с[...]
СРНА, 21. 3. 2023, Прије три деценије сахрањени побијени Срби из Кравице
БИЈЕЉИНА, 21. МАРТА /СРНА/ - У Братунцу, уз црквено опијело и војне почасти, 22. марта 1993. године сахрањено је 39 Срба из села Кравица, које су муслиманске јединице убиле 1993. године на православни Божић.
Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет још није пронађено. Међу несталима су и двије жене.
На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.
Око 1.000 становника остало је без домова у ј[...]
Глас Српске, 7. 7. 2024, Земља у Дуралама и данас уздише за убијеним Србима – заборављени злочин
У ноћи 2. августа 1941. године, на дан Светог пророка Илије, усташе су у шуми у Дуралама без иједног испаљеног метка на најмонструознији начин убиле 36 најутицајнијих грађана бањалучких мјесних заједница Драгочај, Пријаковци и Рамићи. Убијени су само зато што су били Срби сви до посљедњег и то на врло гнусан начин од стране првих комшија које су за то употријебиле ножеве, крампове, маљеве и разне друге алате.
О том злочину који је почињен надомак бањалучког насеља Пријаковци и то у шуми у мјесту Дурале мало се зна у јавности, иако је управо тај масакр српског живља у Крајини био први који с[...]
![РТРС, 10. 6. 2023, Обиљежена 31 година од злочина над Србима у Чемерну [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14522-350x200-no.jpg)
РТРС, 10. 6. 2023, Обиљежена 31 година од злочина над Србима у Чемерну [Мапа]
Код Спомен-обиљежја у мјесту Чемерно код Илијаша служен је парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 31 годину на звјерски начин убили припадници такозване Армије БиХ.
Парастосу су присуствовали изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Републичке организације заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац и помоћник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић.
Након парастоса код спомен-обиљежја, на мјесту на којем су убијени српски цивили, положени су вијенци и цвијеће.
Ма[...]
Danas, 2. 5. 2021, Од оваквих књига озбиљне државе праве студије за међународну јавност – Библиотека ’Корени‘
Борисав Челиковић, уредник Библиотеке "Корени" Службеног гласника, о штампању етнографских зборника о Метохији
У оквиру Библиотеке „Корени“, у којој се штампају фототипска издања из Српског етнографског зборника, као и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, Службени гласник објавио је прву од четворотомне књиге о Метохији.
То је девета од 13 планираних књига Библиотеке „Корени“ посвећених јужној српској покрајини и садржи најстарије научне студије и забележену етнографску грађу о овом простору, док су у другом тому „Метохија 2“, који би треба[...]
