За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српске жртве заслужују да за њих чује свет
РТС | четвртак, 26. дец 2013, 11:59 -> 15:08 Делегацију Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку примио је председник Томислав Николић. Српски народ заслужује да се за његова страдања и жртве чује у свету, речено је на састанку. Председник Републике Србије Томислав Николић разговарао… I mrtvi nas opominju!
Magazin TABLOID | број 300 19.12.2013. Opomena: Niko još nije napravio spisak srpskih žrtava Prvog svetskog rata (Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila 28 odsto celokupnog broja stanovnika iz 1914. godine) Ukupno je Srbija izgubila u Prvom svetskom ratu, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919. godine, što vojnika… Вечерње новости, 9. 12. 2013, Галипољски Срби преживели Османлије, нестали у Југославији
Стравична судбина „сремских прогнаника“ говори о страдању дугом пет векова, али и опомиње. Временом асимиловани, матица их заборавила СРБИ из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и на Галипољско полуострво.…
Динко Давидов: Усташтво поново диже главу
Вечерње новости | Љиљана Бегенишић | 7. децембар 2013. Питају ме зашто сам мојој последњој књизи „Тотални геноцид“ дао баш такав назив. Кажу – зар није било довољно рећи само „геноцид“. Није довољно, јер онај ко има мало предзнања зна да је уништавање културног блага какво се догодило Србима у… Вечерње новости, 30. 11. 2013, Тајни дневник усташе који је координирао „пацовским каналима“
На црном тржишту поверљивих документа појавила се архива Крунослава Драгановића, злочинца и великодостојника из НДХ. У Хрватској припремају терен да, поред Степинца, буде уведен у ред посвећених НА црном тржишту поверљиве документације појавио се после 36 година шифровани дневник, преписка и записници са саслушања Крунослава Драгановића, једног од најзначајнијих римокатоличких… Погледи, 28. 11. 2013, Хрватски ратник чува хрватске земље у београдском музеју
Да ли мисле да се не сме прекрајати историја која је производ измишљотина и пропаганде Брозовог агитпропа, а реализована у његовим музејима, књигама Добрице Ћосића, филмовима Вељка Булајића… Када прочитамо вест: “У посети Војном музеју данас је боравио амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин у пратњи својих сарадника из амбасаде са…
Не заборављамо – Памтимо
Манастирец, злочин који траје и данас
Вечерње новости | Младен Станчић | 31. мај 2015.
На југозападу Македоније пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко је закључити где су кости убијених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године
ЗАРАСЛА у шибље изнад села Манастирец, крај Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почивају остаци жртава бугарских злочиначких хорди које су на Бадњи дан 6. јануара 1916. измасакрирале 103 најугледнија мештанина Пореча, заборављена је и напуштена од свих. Понајпре од отуђених потомака из тог забитог подручја на југозападу Македоније. Препуштена з[...]
СРНА, 19. 9. 2023, Кукољева о страхотама усташког злочина у Јасеновцу
Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ испричала је данас студентима и младим члановима овог удружења у Доњој Градини о страхотама које је преживјела у усташком логору Јасеновац и указала на значај културе сјећања.
"Сваки пут када овдје дођем, а то је од 1964. године па надаље, преживљавала сам зло које сам прошла. Ова посјета за мене има посебан значај јер сам успјела и радила на томе да млади његују културу сјећања. Моја душа је задовољна када видим младе студенте и покољења која пажљиво слушају приче оних који су то зло преживјели, да се не заборави"[...]
Вечерње новости, 8. 11. 2014, Шибови: Са четницима у збегу било чак 10.000 људи
Историчар Александар Стаматовић тврди да у гробници код Бањалуке не леже само војници Павла Ђуришића. Током егзодуса ка Словенији, породице убијали и партизани и усташе
ПОДГОРИЦА, БАЊАЛУКА - Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао Павле Ђуришић, али и жена, стараца и деце, само је једна од многих неоткривених - уверава историчар др Александар Стаматовић.
Он, у разговору за „Новости“, наводи и да су црногорске и босанско-херцеговачке четнике током мучног егзодуса, на путу ка Слов[...]
Завичајни музеј Градишка, Српска инфо, 5. 3. 2021, Краљевски пилоти на платну: Историјски подухват у Лијевчу ускоро на филму
Завичајни музеј Градишка у сарадњи са градском управом почео је снимање документарно-играног филма о пилотима, херојима Краљевског ваздухопловства који су прије 80 година, са аеродрома у Ровинама и Александровцу бомбардовали положаје Трећег рајха.
Током Априлског рата, наглашава историчар из Градишке Бојан Вујчић, пилоти Краљевског ваздухопловства су 1941. године, након њемачког бомбардовања Београда, полетјели са аеродрома у Лијевче пољу и узвратили по циљевима Трећег рајха у Грацу и Марибору.
– То је важан догађај о којем се овђе мало зна, осим у свједочењима старијих мјештана. Постоји мно[...]
![СРНА, 11. 11. 2024, Цивилне жртве усташких злочина на Раковцу не смију бити заборављене [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23094-350x200-no.jpg)
СРНА, 11. 11. 2024, Цивилне жртве усташких злочина на Раковцу не смију бити заборављене [Мапа]
У селу Раковац код Пала данас је служен парастос за 162 цивила, међу којима је 67 дјеце до 14 година, које су убиле усташе у Другом свјетском рату, те истакнуто да цивилне жртве из овог, али и других мјеста, никада не смију бити заборављене.
Влатко Савић, потомак Луке који је успио да побјегне из колоне тјеране кроз Криводоле, прича да је његов отац замолио наредника да га пусти да оде то тоалета и то искористио како би побјегао.
„Он је побјегао, као и Живан Клачар, и тако су преживјели. Остао је жив да би свједочио о страхотама у селу Раковац које су се десиле 11. новембра 1943. године.[...]
