За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 19.4.2015, Потресно свједочење једног од најмлађих логораша
ДОЊА ГРАДИНА – Слободан Грујичић из села Машићи, општина Градишка, један од најмлађих логораша из Другог свјетског рата, изјавио је да је прошао пакао у јасеновачком логору, као и у Старој Градишци, Јабланцу и селу Млака, гдје је приликом заробљавања добио и број око врата. „У Јасеновцу смо били у… РТРС, 19.4.2015, Доња Градина: Тишина се најгласније чује у Јасеновцу
Слобода је најскупља ријеч у српском језику, рекао је предсједник Републике Српске на Спомен- подручју Доња Градина гдје је служен парастос и помен невино страдалим жртвама логора Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас у Доњој Градини да Срби никоме не пријете… СРНА, 18.4.2015, Малешевић: Никада не заборавити геноцид у Јасеновцу
КОЗАРСКА ДУБИЦА, 18. АПРИЛА /СРНА/ – У Козарској Дубици вечерас је одржана меморијална академија „Смртимице животом“ поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Академији је присуствовао министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, који је рекао…
Жарко Видовић: Слобода је директни пут у покајање
Рођени сте у Тешњу, детињство и младост сте провели у Босни, најпре Добоју а потом у Сарајеву. Одакле су пореклом Ваши родитељи? Моја мајка Јелена рођена је у Тешњу, а отац Стеван Видовић у Стрмици код Книна, али су се Видовићи врло брзо одатле преселили у Сарајево. Иначе, Видовићи су…
Вечерње новости, 13. 4. 2015, Скадар на Бојани: Систематски уништавани средњовековни споменици, избрисани српски трагови
Шездесетих година 20. века уништавани су сви српски средњовековни споменици у околини Скадра јер су били материјална сведочанства о дугом периоду у коме је ова област припадала средњовековној српској држави У Скадар над Бојаном и данас долазе мајке без млека да се помоле у капелици у тунелу силне тврђаве на…
Srna, 10.4.2015, Štrbac: Srpskim žrtvama dati imena da se njima ne bi manipulisalo
BEOGRAD – Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac izjavio je, povodom 74 godine od osnivanja Nezavisne Države Hrvatske (NDH), da danas, kada Hrvati masovno održavaju mise zadušnice tvorcu NDH Anti Paveliću, Srbi moraju bar da se prisjete žrtava i da učine sve da budu utvrđena imena žrtava da njihov broj…
Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 12.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Пакао у Равном доцу
У Београду је пре неки дан у деведесетој години живота преминула Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић, родом из села Доњи Рујани у Ливањском пољу, један од два последња жива сведока из пакла јаме Равни долац на Динари у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941. године, бациле двеста осамнаесторо Срба из овог села, углавном жена и деце. Њих четрнаесторо, међу њима и Милица, тада десетогодишња девојчица, ипак је преживело и спасено после месец и по дана.
Док је четрдесетих година двадесетог века захуктала фашистичко-нацистичка освајачка машина тутњала низ Европу, све прштећи пред соб[...]
Вечерње новости, 23. 3. 2025, Бомбама на Србију зарад спасавања будућности НАТО: Војна коалиција 19 земаља, пре 26 година, извела оружани напад на нашу земљу
СИРЕНЕ су се огласиле, а Прокупље, Краљево, Београд, Нови Сад, Приштина, Сомбор, Панчево и многи други градови наше земље задрхтали под ударима бомби.
Те ноћи, 24. марта 1999, у 19.45, прекинута је тишина. Почела је војна операција НАТО, која ће трајати 78 дана и оставити за собом рушевине, угашене животе и неизбрисиве ожиљке. Рату на крају 20. века и то у Европи мало се ко надао. Али, 19 великих сила света напало је Савезну Републику Југославију.
Сећања на те тренутке и даље су жива - у домовима оних који су тада изгубили вољене, родитеља који су децу склањали у подруме, у звуку авиона који[...]
Политика, 29. 4. 2023, На данашњи дан: Да се не заборави Дахау, фабрика смрти
Пре тачно 78 година амерички војници су ушли у најстарији немачки концентрациони логор и открили ужас нацистичког иживљавања
Тог 29. априла 1945. године затворена је једна од најцрњих страница немачког уништавања људи у Другом светском рату.
Тачно пре 78 година америчке трупе су ослободиле најстарији немачки концентрациони логор Дахау, Нацисти су га основали 1933. године и за 12 година кроз ту „фабрику смрти” прошло је више од 200.000 људи. У њему је убијено најмање 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена, од којих је било највише Срба. Логор се налазио на месту напуштене фабрике муниц[...]
![Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16875-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]
ПРВА научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик управо је објављена у издању Музеја жртава геноцида. У питању је научно дело историчарке и музејске саветнице Силвије Крејаковић под насловом "Identities of the Victims Executed in Kraljevo in October 1941".
Рад је посвећен злочину против човечности су починиле немачке окупационе власти и оружане снаге над цивилима, у Краљеву, између 15. и 20. октобра 1941.
После чак три издања ове студије, која су објављена од 2013. на српском, од данас је пред стручном и широм јавношћу пр[...]
Мира Ниношевић: Велики рат – живот под бугарском окупацијом
Систематски терор и пљачка били су свакодневица српског становништва на југу Србије за време трогодишње бугарске окупације од 1915. до 1918. године.
Савременици су у својим записима оставили ужасне слике окупаторског трогодишњег присуства у Србији. Поготово су страховите последице остале у крајевима обухваћеним Топличким устанком. Житељи села остали су без стоке, земљорадничких справа, алата и машина, намештаја и покућства. Велики број кућа је био порушен, са разграђеним двориштима, порушеним стајама, вајатима и качарама, са уништеним воћњацима и баштама.
Немаштину, глад и [...]
