За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 29. 3. 2025, Потресна сведочења о ратном злочину током операције Олуја: Људи су носили мртву децу у наручју
Моја сестра је погинула, а мајка преминула на путу до болнице. Настрадао је и петогодишњи син мог брата, а мој брат и син су рањени, казао је Мирко Дрча, очевидац догађаја на Петровачкој цести Очевици ракетирања избегличке колоне на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, њих четворо, јуче су пред…
РТ Балкан, 23. 3. 2025, Лора, вапаји за смрћу и вапаји за правдом: О дугу мртвима и дугу живима
Док су пуна истина и правда и даље на чекању, у Хрватској понављају да логора у Лори није ни било, радило се о обичном затвору у коме је било тек „прекршаја овлашћења каквих има у свим војним затворима света“ Сведочења Веселина Бојовића, јединог преживелог из петнаесточлане никшићко-шавничке групе резервиста и… СПОНА, 27. 3. 2025, Људске кости крај цркве у Поречу
Радници који су копали поред цркве у поречком селу Слатина, пронашли су људске кости, након чега су обавестили полицију, преноси Инфомакс. „Дана 25.03.2025.године у 11.17 часова, Управи за унутрашње послове у Битољу пријављено је да је у периоду од 16.03.2025.године до 10.00 часова 25.03.2025.године, поред цркве Св. Ђорђа у атару села…
Башта Балкана, 31. 3. 2019, Душан Бабац: Ко је организовао пуч у Југославији 27. марта 1941. године? [из Архиве]
У новијој српској историографији, а поготово публицистици, одомаћила се теорија да су Британци платили официрима за 27. март што је у најмању руку тврдња без покрића. Дакле, ко је организовао пуч тог датума на самом почетку рата? Наиме, тек 21. марта када су пропали британски покушаји да се притиском на…
Вечерње новости, 20. 3. 2025, Предраг Марковић: Британска тајна служба присвојила пуч 27. марта – Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима [Фото]
ДОК ЈЕ најчувенији филмски агент МИ6 Џејмс Бонд двадесетак пута раскринкао највеће светске зликовце, стварни агенти ове британске службе нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима. Помињали смо културне предрасуде и етноцентризам, али овде је била на делу класна предрасуда. Руководиоци британске обавештајне службе нису могли да поверују… Политика, 26. 3. 2025, Помен жртвама НАТО агресије одржан у Прагу
Помен жртвама бомбардовања СР Југославије на 26. годишњицу од почетка агресије на нашу земљу, одржан је у Прагу пред амбасадом Србије, у организацији Удружења „Чеси пријатељи Срба на Косову“, којим председава режисер Вацлав Дворжак, аутор филма „Отето Косово“. Говорили су посланик парламента Чешке Републике Јарослав Фолдина, европосланик др Иван Давид,…
Не заборављамо – Памтимо
Епархија бихаћко-петровачка, СПЦ, 3.4.2019, Епископ Сергије: Крст Светог Вукосава Куленвакуфског
Његош је давно написао: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.
Опомињући се ових мудрих ријечи, присјећамо се великог и незаборављеног Вукосава Куленвакуфског, у диптихе светих уписаног свештеномученика, онога који је данас и довијека наш молитвеник пред Пријестолом Божјим.
Свети Вукосав Куленвакуфски је рођен у Суваји Петровачкој 1865. године. Богословију у Рељеву је завршио 1892. године. У ђаконски чин рукоположио га је митрополит дабробосански Георгије Николајевић, 6. децембра 1891, а у свештенички чин исти архијереј, 9. маја 1892. године.
Двадесет осам годи[...]
![Савез православних новинара, 18. 3. 2025, Мартовски погром на Косову и Метохији, 21. годишњица – Манастир Девич [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27038-350x200-no.jpg)
Савез православних новинара, 18. 3. 2025, Мартовски погром на Косову и Метохији, 21. годишњица – Манастир Девич [Фото]
Манастир Девич изграђен у првој половини 15. века у потпуности је страдао у насиљу које је почело 17. марта 2004, и трајало до 19. марта.
Епархија рашко-призренска 18. марта 2004. примила је информацију да је КФОР евакуисао монахиње из манастира Девич код Србице, који је окружило најмање 1000 наоружаних Албанаца. Чим су монахиње евакуисане, манастир је опљачкан и спаљен.
Једна од највећих српских православних светиња остала је у манастиру – кивот са моштима светог Јоаникија Девичког чудотворца.
Светац је почео да се подвизава у истој пештери у којој се пре њега[...]
НСПМ, 18.6.2020, Александар Недић: Постављање спомен табле на месту на коме су сахрањивани лешеви Срба из Јасеновца
„Задњих пет година, СЛС покушава од надлежних власти Србије и Београда да добије дозволу око постављања спомен табле лешевима убијених Срба у Јасеновцу, који су реком Савом плутајући дошли до Београда. Ти лешеви, закопавани су на ободима београдских гробаља, централном, топчидерском и новобеоградском“, рекао је Александар Недић за наш портал.
Лешеви који су извађени на левој обали Саве, пошто је ту била власт ендехазије, укопавани су на Коњском острву (Малом ратном острву). Пошто немачке власти у Србији нису дозвољавале да се говори о злочинима у НДХ, самим тим инсистирали су да се извучени[...]
![KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26739-350x200-no.jpg)
KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото
„Особито Дечани, претрпели су много штете: зиратна земља им је скоро сва одузета, шуме посечене и попаљене, виногради и воћњаци посечени и упропашћени“ – овако је Синод СПЦ писао Сабору о Високим Дечанима 1947. године.
Метохијски манастир се у комунистичкој Југославији, као и остатак СПЦ, суочио са национализацијом земљишних поседа, а за период током шездесетих и седамдесетих у манастирској архиви је сачувано преко стотину различитих докумената у којима се говори о штетама причињеним манастиру, крађама и оштећењима имовине, притисцима. Починиоци су често наведени именом и презименом, али су р[...]
Политика, 26. 7. 2024, Годишњица Боја на Дубљу - На данашњи дан
Великом победом војске Милоша Обреновића 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка
Отварањем ликовне колоније у порти Цркве Светог Вазнесења Господњег у мачванском селу Дубљу, у уторак увече почела је вишедневна свечаност обележавања 209. годишњице чувеног Боја на Дубљу, у којем су устаници Милоша Обреновића до ногу потукли турску босанску војску на челу са Ибрахим Марјаш-пашом Никшићким. Овом победом, која је извојевана 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка.
У наставку манифестације је одржано књижевно вече, које је приредио истори[...]
