За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Косово Онлајн, 29. 9. 2024, Обнова куће Џафера Деве ’у неонацистичком стилу‘
За кућу Џафера Деве у Јужној Митровици чија обнова је недавно завршена, косовско Министарство културе саопштило је да то сматра местом културног наслеђа које заслужује очување због свог архитектонског значаја, „као први објекат изграђен у модерном западноевропском стилу у Митровици“. Изгледа су људи од стила били и остали сарадници окупатора…
Спутњик, 28. 9. 2024, Чика Ђорђе и даље бди над сенима српских јунака: Последњи чувар Зејтинлика добио спомен-бисту
У оквиру комплекса војничког гробља Зејтинлик, испред куће у којој је живео, откривена је спомен-биста посвећена чика Ђорђу — старини који је читав свој живот посветио очувању сећања на хероје из Првог светског рата. Ђорђе Михајловић, у народу познат једноставно као чика Ђорђе, још за живота је проглашен за Солунца,…
СРНА, 28. 9. 2024, Пуне 33 године од некажњеног злочина над припадницима ЈНА у Бјеловару
Навршавају се 33 године од још некажњеног злочина хрватског Збора народне гарде /зенге/ над припадницима легалне државне војске ЈНА у бјеловарској касарни које су стријељали након добровољне предаје, саопштио је Документационо-информативни центар „Веритас“. Хрватске снаге су ујутро 29. септембра 1991. године отпочеле општи напад на све војне објекте ЈНА у…
ИН4С, Новости, 27. 9. 2024, СУСРЕТ СA ИСТОРИЈОМ: Како су Срби чували и сачували Хрватску
Од граничара у Војној крајини у аустријском царству до партизана у Другом светском рату. Штитећи границе Беча, штитили и границе хрватског народа. У Шестој личкој партизанској дивизији било је чак 96 одсто Срба. Скандал који је пре неки дан избио на кнференцији у Загребу о несталима лицима, када је помоћник…
Глас Српске, РТРС, Срна, 27. 09. 2024, Веритас: Убиство десет српских цивила у Вариводама 29 година без казне
Ни 29 година од злочина у Вариводама код Книна, гдје је након злочиначке акције „Олуја“ 28. септембра 1995. године убијено 10 српских цивила, нема одговорних за ликвидацију недужних људи који су страдали на кућном прагу. Из Документационо-информационог центра „Веритас“ указано је да у вријеме убиства српских цивила на том подручју…
Спутњик, 27. 9. 2024, Дан када је српска војска пробила „Капију слободе“ – сећање на див јунаке Кајмакчалана
Полагањем венаца и служењем помена данас је одата почаст српским војницима који су пре 108 година победом у бици на Кајмакчалану отворили Капију слободе. Венци су положени у селу Егзоплатанос, на споменик српским војницима и на споменик Шумадијској дивизији у оквиру месног гробља „Свети Лазар“ у општини Алмопиа. На врху…
Не заборављамо – Памтимо
Privreda.rs.ba, 28. 2. 2018, Морепловци у српским опанцима
Српска војска се после офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
У јесен 1915. године Савезници су одлучили да српску војску снабдевају преко Јадранског мора. Велика Британија је требало да ис[...]
Вечерње новости, 24.10.2021, Светли дани тужне ратне младости: Репортер Новости у Адлигату, међу заоставштином некадашњих српских гимназијалаца у Француској
ВИШЕ хиљада дечака из Србије и Црне Горе евакуисано је бродовима из Грчке током Првог светског рата, многи у лошем здравственом стању, делом за Енглеску, а највише за Француску. Ту ће се опорављати и школовати у наредних неколико година.
Недавно је у Музеј књига и путовања Адлигата, организације са седиштем у Београду које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње, стигао легат породице Шљивић, у оквиру ког и више књига и уџбеника које су наши ђаци, а међу њима и касније чувени физичар и оснивач Института за физику проф. Сретен Шљивић, користили у гимназији, у монд[...]
Исповијест Слободана Бојанића о пакленим данима у Сарајеву: Војници убијени док су лежали на улици
Прибој, Сарајево - Дане и ноћи проводили смо као живе мете чекајући да изађемо из пакла, а када су нам молитве услишене и мирно кренули са повлачењем колона је засута паљбом, недужне војнике су убијали док су лежали на асфалту, крв је лила на све стране.
Слике ужаса из сарајевске Добровољачке улице већ 24 године свакодневно навиру пред очи Слободану Бојанићу из Прибоја који се са колегама из ЈНА 3. маја 1992. године нашао у смртоносном обручу. Сјећање на најтеже дане у животу сажео је за "Глас Српске" уочи још једне годишњице злочина којег дочекују разочарани и увријеђени, јер се још нико о[...]
ИН4С, 14. 3. 2024, Глас Црногорца 1913: Из проливене крви храбрих синова Црне Горе и Србије никнуће слобода земље српске
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба.
У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а да српска крв у ослобађању Скадра није проливена узалуд.
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба. У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а д[...]
Искра, 18. 2. 2022, Владимир Умељић: Хитлерова србомржња, додатни замајац геноцидне хрватске државе 1941-1945.
Хрватске водеће елите, политичка, клерикална и интелектуална, носе претешку одговорност и непролазну историјску хипотеку у односу на Србоцид хрватске државе 1941-1945, као и за онај део Холокауста над Јеврејима и Порајмоса над Ромима, које је њихова тадашња НДХ починила.
одршка убилачког расисте Адолфа Хитлера им је била сигурна, но у односу на Србе би још један додатни мотив смео да је играо важну улогу, наиме, мржња једног у Првом светском рату побеђеног аустријског каплара, који је у Србима видео узрочнике пропасти и одласка у историју Хабзбуршке царевине.
То се одразило на његову чит[...]
