За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 31. 5. 2025, Навршило се 26 година од злочина у Сурдулици и страдања избјеглица из Крајине
Навршило се 26 година од напада НАТО авиона на Сурдулицу када је убијено 15 Срба избјеглих из Републике Српске Крајине /РСК/, смјештених у павиљоне Специјалне болнице за плућне болести, као и четворо корисника Старачког дома, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године…
Вечерње новости, 30. 5. 2025, Авиони сејали бомбе по цивилима 10 минута после литије: Сећање на НАТО злочин, на Свету Тројицу 1999. и страдале на Варваринском мосту
ЈЕДНА рука је вирила кроз прозор аутомобила који је тонуо у Мораву ускипелу од врелине експлозије ракета. Кроз облак прашине чули су се крици девојчица са изобличене конструкције Варваринског моста. Свештеник је истрчао из цркве да помогне унесрећенима појући псалме Богу… који га није чуо. Амерички „фантоми“ су се вратили… Вечерње новости, 8. 5. 2025, Дис сахрањен на острву Отони: Историчар Мирко Дрманац оповргава досадашње податке о смрти и вечној кући Владислава Петковића [На данашњи дан]
Песник Владислав Петковић Дис трагично је завршио живот у пролеће 1917, враћајући се из Француске на Крф. Француски пароброд „Италија“ на ком је био торпедован је, а деценијама се веровало да је његово тело остало у ’плавој гробници‘. Веровало се и да је пловило погођено из немачке подморнице. Историчар Мирко… Kosovo Online, 29. 5. 2025, У Церници служен помен убијеним Србима
У цркви Светог Илије у Церници, код Гњилана, данас је служен парастос страдалима од 1999. до 2003. године. Парастос је служио локални парох Драган Којић у присуству верног народа из Цернице и околине, преноси РТВ Пулс. „Данас, нашег Милоша који је пред колевком Христа, ту анђеоску душу и све душе…
Срна, РТРС, 28. 5. 2025, Срамно саопштење бошњачких борачких удружења – напад на Брадину назвали легитимним војним циљем
Брадина код Коњица нападнута је 25. маја 1992. године, за два дана опсаде убијено је 48 људи, док су 22 човјека најсвирепије и најмонструозније уморена у логорима или ухваћена и ликвидирана, бјежећи из Брадине, изјавио је Срни предсједник Удружења Коњичана Републике Српске Зоран Пологош. Пологош је истакао да је Брадина…
Спутњик, 29. 5. 2025, Приштина забранила радове на објекту у црквеном дворишту у Зубином Потоку, присвојила цркву Св. Ане
Министарство културе, омладине и спорта привремених приштинских институција забранило је радове на објекту у дворишту Цркве Свете Ане у селу Горњи Стрмац у Зубином Потоку. Реч је о дрвеном летњиковцу који су мештани користили током обиласка цркве. Објекат је грађен протекла два месеца и недавно је завршен. Међутим, недељу дана…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 24.3.2017, Машиновође Горан и Бобан сведоче о масакру у Грделичкој клисури
Костић и Микић сећају се да је прва ракета погодила други вагон воза – локомотива је буквално поскочила и одвојила се од остатка композиције. Друга је погодила друмски мост, трећа трећи вагон, а четврта опет мост...
Ниш – Возите, и само пазите када сте на мостовима. Ову реченицу коју су чули на железничкој станици у Врању на почетку бомбардовања Србије и СР Југославије 1999. године, а коју је изговорио тадашњи отправник возова на врањској железничкој станици крајем марта те године, Горан Микић и Бобан Костић никада неће заборавити. Сетили су се те реченице и 12. априла, на други дан Ускрса [...]
Срна, 20.5.2016, Служен парастос и положено цвијеће на гробном мјесту 12 беба
Бањалука - На гробном мјесту 12 беба на Новом гробљу у Бањалуци данас је служен парастос и положено цвијеће поводом 24 године од смрти бањалучких беба због недостатка кисеоника 1992. године.
Парастос су служили свештеници бањалучке епархије, а цвијеће су положили делегације Удружења "12 беба", Народне скупштине Републике Српске, Миладин Драгичевић као изасланик предсједника Српске, те делегација Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рек[...]
![СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима - 1. јун 1992. [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20582-350x200-no.jpg)
СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима - 1. јун 1992. [Мапа]
Српски цивили (мушкарци, жене и дјеца), затворени претходно у Брадини, одведени су 1. јуна 1992. године у логор у Челебиће код Коњица који су држали припадници снага лојалних муслиманском ратном лидеру Алији Изетбеговићу.
Логор Челебићи био је сабирни логор у којем су мучени и убијани Срби са подручја општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 лица која су на разне начине страдала у овом логору.
Комплекс Челебићи налази се на око 5,5 километара од Коњица и заузима око 50.000 метара квадратних.
Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива. Осим б[...]
Глас Српске, Данас, РТС, ИН4С, Танјуг, 25. 11. 2024, Од Високих Дечана до Љевишке: Приказ српске баштине у УНЕСКО-у
У седишту УНЕСКО-а у Паризу данас је отворена изложба посвећена српским културним добрима која су уписана на Листу светске баштине у опасности – манастирима Високи Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија, као и цркви Богородице Љевишке у Призрену.
Изложбу је отворио патријарх српски Порфирије, у присуству министра културе Николе Селаковића, а на изложби је и директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, као и представници УНЕСКО-а.
Министар културе Никола Селаковић изјавио је да је српска културна баштина на Косову и Метохији и даље, у 21. веку, једна од најугроженијих [...]
Политика, 23.4.2021, Још има тајни о атентату у Марсељу
Иако се наизглед о нападу на краља Александра све зна – детаљи о организацији, учесницима завере, протоколарној пратњи, страдалима – заплењено оружје атентатора предато српским органима, 1944. године нетрагом је нестало из Војног музеја.
Челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО су у римском хотелу „Континентал”, августа 1934. године, донели одлуку да се изврши атентат на краља Александра Карађорђевића. За време извршења атентата одређена је његова посета Француској у октобру, а за непосредне извршиоце изабрани су Величко Керин, алијас Владо Чернозимски, [...]
