За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Предстоји сједница о градњи Меморијалног центра
БЕОГРАД, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – Сједница Иницијативног одбора Друштва за изградњу меморијалног центра српским жртвама геноцида, који би био подигнут у Београду по узору на Јад Вашем, биће одржана у четвртак, 10. октобра, а резултат тога требало да буде оснивање невладине организације, која ће лобирати за изградњу овог центра. Предсједник…
РТС, Вечерње новости, 5. 10. 2013, Мајор Гавриловић, херој без обележја
Престоница заборавила на своје браниоце из Великог рата. Нестало обележје са места одакле су славни официр и његови јунаци кренули у самоубилачки јуриш. Ове године поштоваоци славног мајора Гавриловића и његових јунака одбране Београда неће имати где да ставе ни венчић. Нестала је, током овог лета, спомен-табла са зида на… Акција Новости: Рат против заборава
Вечерње новости | В. Т. | 03. октобар 2013. Чланови Иницијативног одбора одлучили да се региструје Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида. Одбор охрабрен подршком председника Србије Тамо где је геноцид заборављен, понавља се. На нама је историјска одговорност да свим невиним српским страдалницима подигнемо споменик за незаборав,… Вечерње новости, 29.9.2013, Девет Вајагића као девет Југовића
Велики хероји Првог светског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) Јуначки су се борили за своју отадyбину, а након рата пали су у заборав. Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски…
Политика, 13. 9. 2013, Предраг Симић: Да ли је Србија крива за Први светски рат?
Слика која је у свету створена о Србији током грађанског рата у бившој Југославији у много чему је прати и данас, упркос свим променама које су се у међувремену догодиле. Зоран Ђинђић је својевремено сматрао да ће бити довољно да у Србију дође „десетак великих америчких корпорација“ да би се…
Вечерње новости, 8. 9. 2013, Гучево – прва битка Броза и Драже
После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, најстрашнија у 1. светском рату. Кота 708, гробница јунака који су 55 дана одолевали аустроугарској офанзиви, скривана је од Србије. Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж…
Не заборављамо – Памтимо
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.
Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.
Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и а[...]
Вести, 4. 11. 2023, Сина ми одвели, стан отели
У Специјализованом већу Косова у Хагу на суђењу Хашиму Тачију, вођи некадашње тзв. Ослободилачке војске Косова, сведок Предраг Дедић је рекао да је и његов син киднапован и убијен, али и да је био принуђен да прода свој стан.
Затвор смрти
Предраг Дедић је у процесу против бившег команданта некадашње ОВК сведочио путем видео-линка. Он је отац Бобана Дедића, из Ораховца, који је отет у јулу 1999, а чија је судбина до данас непознаница. Бобан је тада имао 37 година и био је запослен у Пољопривредном комбинату Житопромет у овом месту. Припадници ОВК су га киднаповали, а Предраг је сазнао[...]
НСПМ, 12. 9. 2018, Милојко Будимир: Централна прослава Светих новомученика Јасеновачких у Eпархији славонској
И ове године централна прослава празника Светих Новомученика Јасеновачких у Епископији Пакрачко-славонској одржана је у суботу 8. септембра у Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.
Уз учешће великог броја окупљених вјерника из Епархије Пакрачко-славонске и гостију из скоро свих крајева Хрватске, Србије, Републике Српске, и из других сестринских Православних Цркава, и ове године свечано је прослављен њихов спомен. Најприје је одржана Архијерејска Литургијакоју је с Преосвештеном господом Архијерејима; Пакрачко-славонским г. Јованом, Будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Маринск[...]
Вечерње новости, 17. 4. 2024, Јосип Броз бирао циљеве: Пре 80 година на Васкрс 16. и 17. априла 1944. савезници бомбардовали Београд са 1.457 бомби
Васкрс, 16. и 17. априла 1944, били су дани голготе Београда када је у англо-америчком бомбардовању убијено више од 2.000 српских цивила.
Када су 16. априла на небу видели америчке ’летеће тврђаве‘, Београђани су не слутећи претњу викали: „Наши, наши!“, мислећи да се враћају из битака са нацистима на Источном фронту.
- Кад је на небу престонице препознало савезничке авионе, становништво је било обузето одушевљењем. Свет је веровао да се авиони враћају после бомбардовања непријатељских циљева у Мађарској. Тек кад су затрештале прве експлозије савезничких бомби, становништво је потрчало у скло[...]
Политика, 20.6.2021, Амблем из Србије чувају потомци америчког авијатичара
У књизи „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића описано је како су народ и припадници Југословенске војске у отаџбини 1944. спасли 47 савезничких ваздухопловаца
Ужице – Деценије су минуле, а у Америци још има трагова сећања на код нас дуго прикривану четничку акцију спасавања америчких авијатичара на Златибору 1944. године, којој је посвећена књига „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића из Ужица.
Подсећа ова књига да су савезнички авијатичари, оставши у ратном вихору без крила, искочили на непознату територију у страху да ће их непријатељ убити или заробити. Припадници Ј[...]
