За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 20. и 21. 11. 2011, Немци флоту потопили због четника – Тајна операције Дунавски вилењак
Млади нишки историчар Александар Динчић открива истину о немачкој операцији из септембра 1944. Командант корпуса ЈВУО, пуковник Велимир Пилетић, условио Немце да предају све пловне јединице ПОЧЕТКОМ септембра 1944, у операцији „Дунавски вилењак“, код села Прахово, нацисти су потопили више од 220 бродова, односно комплетну црноморску флотилу, али на овај… Вечерње новости, 17.11.2011, Украдена историја: Без тапија нема ни Србије
Широм света расуто на хиљаде српских рукописа, реликвија, уметничких дела и архивских докумената (2). Уочи Макензенове офанзиве 1915. спаковано 56 најдрагоценијих рукописа несталих у Нишу НАЈВЕЋА мистерија у вртлогу пљачки српске културне баштине је судбина најдрагоценијих средњовековних рукописа које је до 1915. чувала Народна библиотека у Београду. Уочи Макензенове офанзиве…
Вечерње новости, 4. 10. 2011, Змијанац: Откопане прве жртве комунизма
У бољевачком засеоку дефинитивно је потврђено постојање прве масовне гробнице жртава комунистичког терора. Пронађени остаци 29 људи У БОЉЕВАЧКОМ засеоку Змијанац дефинитивно је потврђено постојање прве масовне гробнице жртава комунистичког терора, који су стрељани између 16. и 18. новембра 1944. године. После ископавања, које је почело пре три месеца, из…
РТРС, Срна, 4.9.2011. Помен жртвама усташких злочина
Парастосом, полагањем вијенаца и цвијећа и паљењем свијећа код спомен костурнице погинулих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора на Рашче Брду код Котор Вароши данас је одата почаст жртвама усташког злочина из априла 1942. године. На Рашче Брду усташе су 16. априла 1942. године извеле из затвора и поубијале девет…
Блиц, 15,16,17. 8. 2011, У подруму смрти нестало више од 800 Крагујевчана
После 66 година сакривања, отворена су врата злогласне крагујевачке Капислане. Иза зидина „Заставе“, а некадашњег Војнотехничког завода, репортери „Блица“ први су закорачили у катакомбе у којима је, током владавине различитих режима, мучено и стрељано више од 800 људи. Већину је, по пресуди преког суда, ликвидирала комунистичка власт после Другог светског… Блиц, 16.8.2010, Откривена масовна гробница жртава комуниста
На годишњицу првог спомена После 65 година, потомци жртава комунистичког терора, први пут у Србији запалиће у Крагујевцу свеће за покој душа изнад гроба у коме су сахрањени њихови најмилији. Како „Блиц“ сазнаје из поузданих извора, откривено је место на којем су закопане кости више од 600 људи које су…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 29. 7. 2023, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Чудна сте ви раса, Срби.
„Жао ми је што на Ваше лепо и духовито писмо одговарам овако озбиљно и тужно, али не могу друкчије. Откако сте ви отишли, ја се још нисам развеселила. Не мислим само на Вас лично, већ на све Србе”, пише једна Гркиња српском официру на Солунском фронту 1918. године са острва Крфа, уточишта српске војске у Првом светском рату када је измучена, под притиском Немачке и Бугарске, морала да напусти домовину. Публиковано у спомен књизи „Голгота и Васкрс Србије 1916 -1918.” заслугом Чедомира Милошевића, писмо даље доноси речи неименоване Крфљанке, којима га уверава да „то веле и све жене које живе на [...]
Глас Српске, 11. 9. 2022, Далмацију, Црну Гору и Београд Симо Матавуљ спојио у једно - На данашњи дан
Средином 19. вијека у Далмацији, крунској земљи аустријског царства, град Шибеник, бисер Јадрана, био је под снажним културним утицајем раније вишевјековне млетачке управе. Красиле су га старе грађевине, међу којима и четири српске православне цркве: Св. Лукијана (1569), храм Часног крста (1600), црква Св. Спаса (1778) и Саборни храм Успења свете Богородице (1810).
Шибеник тад бијаше сједиште српских епископа далматинских и мјесто живљења значајног броја Срба, који су га одвајкада настањивали, међу њима и немали број оних познатих и признатих. Помињемо само неке: грофа Јована С. Симоновића,[...]
![Искра, 16.6.2025, Владимир Умељић: Јастребарско, мучилиште и губилиште за српску децу [Мапа, Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28629-350x200-no.jpg)
Искра, 16.6.2025, Владимир Умељић: Јастребарско, мучилиште и губилиште за српску децу [Мапа, Фото]
Геноцидна хрватска држава 1941-1945. је у оквиру својих стремљења да изврши што масовнији Србоцид ушла у историју и по једном јединственом феномену у историји човечанства, наиме, по оснивању концентрационих логора смрти искључиво за (претежно српску) децу.
Логор Јастребарско је страшна парадигма овог тоталног помрачења духа и, истовремено, најјаснији пример уске кооперације дотичне државе и хрватског римокатоличког клера.
Јер тај логор су водиле римокатоличке часне сестре.
Деца су се налазила и у другим, од укупно 22 сталних (од 1941-1945. било је основано шта више око 40, мањи међу[...]
![РТС, Фонет, 29. 6. 2024, Државна церемонија поводом годишњице Брегалничке битке [Mапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21069-350x200-no.jpg)
РТС, Фонет, 29. 6. 2024, Државна церемонија поводом годишњице Брегалничке битке [Mапа]
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања највиших државних и војних почасти поводом обележавања 111. годишњице од Брегалничке битке на брду Каленица у Штипу, у Северној Македонији.
Немања Старовић је рекао да је Други балкански рат био колосални војни сукоб који је обликовао судбину Балканског полуострва, као и да је имао далекосежне последице за народ овог дела Европе, наводећи да је данашњи дан за нас значајан јер се обележава велика српска победа из Другог балканског рата.
"У овом важном тренутку[...]
![Спутњик, 1. 3. 2026, Ова тема је била забрањена: Први пут на виделу - све о језивом злочину над Србима у Долини суза [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p32622-350x200-no.jpg)
Спутњик, 1. 3. 2026, Ова тема је била забрањена: Први пут на виделу - све о језивом злочину над Србима у Долини суза [Мапа]
Ово није само историјско истраживање, већ покушај да бројеви постану имена, да се врати достојанство жртвама баченим у јаме. Тема је била забрањена, али о тим догађајима се говорило на славама, крштењима, породичним окупљањима. Одрастао сам и уз приче мог прадеде Лазе, слушали смо савременике злочина. То је у Херцеговини уткано у наш генетски код.
Ово за Спутњик каже историчар Симо Радић, аутор књиге „Попово, Долина суза: Усташки злочини у Другом светском рату“ у којој су први пут, по правилима која налаже наука, пописане жртве усташког геноцида у околини Требиња:
„Моја морална обавеза као и[...]
