За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 19. 3. 2025, Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора
Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине… Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата). Џон…
Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]
Fatos Arapi, pesnik i profesor političke ekonomije na Državnom universitetu u Tirani, sigurno i član Partije rada Albanije, koja pretendira da je komunistička, internacionalistička, u njegovoj studiji CIKLI I KRESHNIKËVE – BËRTHAMA DHE RREZATIMI I TIJ (Krajišnički ciklus – jezgro i njegovo zračenje), štampana u jednom od glavnih časopisa Albanije… Спутњик, 6. 4. 2025, Неће проћи! Паклени удар екстремиста на темеље Србије и Срба спрема се баш за – Васкрс
Најава проглашења прве албанске православне митрополије на Васкрс у Приштини је и фактички покушај стварања „косовске православне цркве“. Овај потез смо очекивали, а уперен је директно против Српске православне цркве и нашег народа. Реч је о наставку покушаја присвајања српског културног наслеђа на Косову и Метохији. То смо већ видели.… ИН4С, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, 31. 3. 2025, Посматрач на суду Врана: Личне успомене са Косова 1999-2009 – Мери Волш
Текст Мери Волш из књиге „Косово: Биланс 1999-2009.“ која говори о последњем поглављу вишевековног Албанског геноцида над Србима. Издавачи су Балканолошка фондација „Лорд Бајрон“ и Амерички савет за Косово — организације које су основане само с једним циљем: да се изнесе на видело право стање ствари на Балкану а посебно…
РТРС, Срна, 6. 4. 2025, Веритас: Голгота купрешких Срба у хрватским казаматима 1992. године
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да су се навршиле 33 године откад су хрватске војне снаге у априлу 1992. године убиле 54 српска цивила и територијалца у српским селима на Купресу, а 150 заробиле и скоро два мјесеца тешко злостављале, за шта до данас нико није одговарао. Од оних који…
Вечерње новости, 1. 4. 2025, Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима – Може ли наша земља да покрене поступке о злочинима у источној БиХ
ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом. У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 23.8.2020, Служен помен жртвама усташког терора из поткозарских села
У засеоку Заједнице код Трнопоља у близини Приједора, код споменика на мјесту гдје су усташе 1941. убиле око 400 мјештана поткозарских села, данас су положени вијенци и одржан историјски час.
Ово мјесто је било једно од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
Заселак Заједнице претворен је у спомен-подручје, а у знак сјећања на жртве, у овом комплексу изграђена је и црква посвећена Светој великомученици Марини, гдје је данас служен парастос цивилним жртвама из Другог свјетског рата.
Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је да су усташе у Заје[...]
Вечерње новости, 8. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ЈУНАЧКА ПОГИБИЈА СЛАВНОГ ВОЈВОДЕ - Добровољачки одред војводе Вука Поповића био је састављен од најбољих војника
У САВЕЗНИЧКОЈ офанзиви на Солунском фронту изузетно тешке и крваве борбе водиле су се на Кајмакчалану. Трајале су пуних 19 дана.
На саму планину нападала је Дринска дивизија, а лево од ње, на Старков Гроб, Дунавска дивизија, ојачана Првим тимочком пуком. Напредујући корак по корак, током тродневних жестоких окршаја, трупе Дринске дивизије су у ноћном јуришу 18. септембра овладале врхом Кајмакчалана. Исте ноћи бугарске трупе су извршиле четири противнапада, али су сваки пут одбијене, и то са огромним губицима. Оне су, међутим, довукле нова појачања, чак са фронта на Струми, и ноћу 26. септем[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Бољанић: Обиљежено 77 година од операције Халијард
У селу Бољанић код Добоја данас је организовано обиљежавање и положени су вијенци у знак сјећања на јунаштво и жртве у спасавању савезничких пилота “Халијард - ваздушни мост” прије 77 година.
Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић у својству изасланика предсједника Србије.
Пошту су одали представници Амбасаде САД у БиХ, Амбасаде Велике Британије у БиХ, Фондације “Халијард”, Трећег пјешадијског Република Српска пука, те града Добоја.
На церемонији Бољанићу истакнуте су за[...]
РТС, 15.9.2020, Када ће бити обележени гробови српских и руских јунака са Власине
Током Првог светског рата, у октобру 1915. године, на Власини је у борбама са бугарском војском страдало више од 1.500 српских војника и руских добровољаца. Они су држали одступницу нашем народу и главнини српске војске која се пред непријатељем повлачила ка Албанији.
Српски и руски јунаци сахрањени су на шест локација на Власини, али њихове хумке нису видљиве, нити обележене, а на местима нема ни споменика, ни спомен-плоче.
Једва видљиве хумке српских војника Друге шумадијске дивизије и руских добровољаца прекривају трава, папрат и беле брезе. Више од 700 гробова је на месту званом Пром[...]
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром.
Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно.
Гореле су куће! Уништав[...]
