За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 31. 7. 2025, Какве су све судбине задесиле крајишке породице и да ли ће икада сазнати гдје су им најмилији
„Тек што је напунио 36 година мој Урош нестаде. Неко мора да зна гдје је, није игла да се изгуби.“ „Надам се да ће једног дана проговорити нечија савјест и истина о судбини моје мајке изаћи на видјело.“ „Чувај ми дјецу… То су биле посљедње ријечи Ђуре Ненадића.“ Иза тих… Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша
Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд? А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна,… Политика, 3. 8. 2025, Саво Штрбац: Избегличка колона од Книна до Космета
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ Сутра се навршава тридесет година откад су оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског већа одбране и Армије БиХ, извршиле агресију под кодним називом „Олуја” на Српску аутономну област Крајина (северну Далмацију,… Глас Српске, 30. 7. 2025, Злочин на Петровачкој цести: ’Залијежем и када из авиона прскају комарце‘
Био сам проглашен и мртвим па „оживио“ и ево ме још сам жив. Покушавам да избришем из главе те слике, али не иде. Не могу. Ја, и када из авиона прскају комарце, залијежем у свом дворишту. Остале су трауме и посљедице. Нестаће оног дана када заиста умрем. Иза тих ријечи… РТРС, 3. 8. 2025, Сјећање на погинуле борце и цивиле Миљевине
У Миљевини код Фоче молитвено сјећање на 104 погинула борца Седмог миљевинског батаљона Фочанске бригаде и 40 цивила погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату. Надалеко су познати по војничким успјесима и храбрости због чега се истиче да су били чувари „врата источне Херцеговине“ и бедема Републике Српске. Молитвено сјећање код централног споменика…
Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка
Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Срна, 5. 8. 2023, Обиљежавање 28. годишњице погрома: Парастос за жртве “Олује”
БАЊАЛУКА – Свештеници Епархије бањалучке данас су у Бањалуци у Саборном храму Христа Спаситеља служили парастос за страдале у Погрому “Олуја”.
Парастос страдалима у хрватској агресији на Републику Српску Крајину, када је протјерано више од 220.000 Срба из Хрватске, а побијено око 2.000, организовао је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је након парастоса позвао породице страдалих у Погрому “Олуја” који нису идентификовани да отворе захтјеве и ураде све што је потребно како би се извршила идентификација.
Он ј[...]
Вечерње новости, 31. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Греси Свете столице
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: "НДХ подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери"
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: "Независна Држава Хрватска подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери, јер је држави познато да је само промиџбом из тога хрватскога елемента створено накнадном промиџбом српство. Овим прела[...]
![СРНА, 19. 8. 2025, Јабука - мјесто страдања, бола и васкрсења [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29390-350x200-no.jpg)
СРНА, 19. 8. 2025, Јабука - мјесто страдања, бола и васкрсења [Мапа]
У фочанској Јабуци, служењем литургије и славским обредом, обиљежена је крсна слава Храма Преображења Господњег, уз присуство бројних вјерника.
Потом је служен парастос за 137 погинулих бораца и убијених цивила, међу којим и за 43 мјештанина звјерски убијена 23. јула 1992. године у нападу муслиманске војске из Горажда.
У Јабуку, у којој је прије рата живјело око 1.000 становника, ријетки су се вратили, јер је од њихових огњишта остало само згариште.
Подручје од Превиле изнад Устиколине до подножја Јахорине припадало је општини Фоча до Дејтонског споразума, након чега је остало у Федерацији [...]
Политика, 26. 7. 2024, Годишњица Боја на Дубљу - На данашњи дан
Великом победом војске Милоша Обреновића 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка
Отварањем ликовне колоније у порти Цркве Светог Вазнесења Господњег у мачванском селу Дубљу, у уторак увече почела је вишедневна свечаност обележавања 209. годишњице чувеног Боја на Дубљу, у којем су устаници Милоша Обреновића до ногу потукли турску босанску војску на челу са Ибрахим Марјаш-пашом Никшићким. Овом победом, која је извојевана 26. јула 1815. године завршен је оружани део Другог српског устанка.
У наставку манифестације је одржано књижевно вече, које је приредио истори[...]
Политика, 16. 3. 2023, У част страдалим ваздухопловцима
На основу раније донете одлуке, Дан ваздухопловних жртава ове године обележавамо у виду комеморативног скупа, 20. марта, с почетком у подне, код вечне куће пилота Михаила Петровића на Новом гробљу, парцела 2, гробница 27, 4. ред.
У овој години, кад обележавамо 110 година од прве жртве нашег ваздухопловства, с правом очекујемо да Национални савет надлежног министарства усвоји наш предлог и донесе одлуку да се 20. март, као Дан ваздухопловних жртава, уврсти у државни програм обележавања значајних датума из ослободилачких ратова Србије.
Основано и аргументовано сматрамо да се на тај начин, [...]
