За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 23. 3. 2025, Исповест дечака који је побегао усташама
Василије Каран, најстарији писац са Козаре, живо се сећа како је 1942. углавном сам преживљавао, памти џелате али и добре људе у страшним временима Козарска Дубица – У 54 књиге Василије Каран, најстарији песник и приповедач Козаре, исписао је хиљаде страница о овој планини овенчаној славом, обележеној крвљу, страдањем њеног…
Стање ствари, 25. 3. 2025, Филип Живановић [ФБ]: НАТО агресија очима једног седмогодишњака
РТ Балкан, 13. 3. 2025, Миломир Степић: Стратегија за тридесетогодишњице
Поводом „случаја Сребреница“ биће то можда последњи, али опасан трзај припадника америчке „мочваре“ који су на промуслиманском ангажману изградили каријере, као и садашњих лидера ЕУ – укључујући и особу која себе сматра високим представником – који све више тону у процеп настао са новим руско-америчким односима Епохалне, фундаменталне глобалне „тектонске… Политика, 29. 3. 2025, Потресна сведочења о ратном злочину током операције Олуја: Људи су носили мртву децу у наручју
Моја сестра је погинула, а мајка преминула на путу до болнице. Настрадао је и петогодишњи син мог брата, а мој брат и син су рањени, казао је Мирко Дрча, очевидац догађаја на Петровачкој цести Очевици ракетирања избегличке колоне на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, њих четворо, јуче су пред…
РТ Балкан, 23. 3. 2025, Лора, вапаји за смрћу и вапаји за правдом: О дугу мртвима и дугу живима
Док су пуна истина и правда и даље на чекању, у Хрватској понављају да логора у Лори није ни било, радило се о обичном затвору у коме је било тек „прекршаја овлашћења каквих има у свим војним затворима света“ Сведочења Веселина Бојовића, јединог преживелог из петнаесточлане никшићко-шавничке групе резервиста и… СПОНА, 27. 3. 2025, Људске кости крај цркве у Поречу
Радници који су копали поред цркве у поречком селу Слатина, пронашли су људске кости, након чега су обавестили полицију, преноси Инфомакс. „Дана 25.03.2025.године у 11.17 часова, Управи за унутрашње послове у Битољу пријављено је да је у периоду од 16.03.2025.године до 10.00 часова 25.03.2025.године, поред цркве Св. Ђорђа у атару села…






