За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 22. 3. 2025, Крвави Младенци у Старом Броду на Дрини: Устраши се река, устави таласе… [Мапа]
У Старом Броду код Вишеграда данас је обележено је 83 године од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су на монструозан начин побиле хрватске усташе Јуре Францетића. Служен је парастос, положени венци и спуштено цвеће у реку Дрину. – Агенција СРНА Многи су сами скакали у Дрину, нису… Vesti Online, 18. 3. 2025, Душко Челић: Мартовски погром
Реч “погром” је староруског порекла и могла би се буквално превести као: пустошење, разарање, уништавање. У политичкој терминологији израз погром означава напад гомиле, руље, одобрен изричито или прећутно од власти а усмерен на пустошење, разарање или уништавање неке нациналне, верске или расне групе или мањине и њене имовине. Ових се…
KoSSev, 21. 3. 2025, Албански професори: Цркву у Приштини требало срушити, Срби нису постојали у средњем веку, погром у марту 2004. исценирао БГ; Епархија: Отворени позив на уништавање верских објеката
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава дубоку забринутост и снажан протест поводом овонедељних изјава двојице албанских професора о православним споменицима на Косову, међу којима је и она да је Цркву Христа Спаса у Приштини требало срушити након рата на Косову. Реч је о професорима Јусуф Буџови и Енвер Реџа који… Политика, 18-21. 3. 2025, Саво Штрбац: Три деценије од нестанка Републике Српске Крајине
У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином 2025. одржи Међународни научни скуп под називом “30 година по завршетку рата на подручју…
СРНА, 20. 3. 2025, Служен помен најмлађем одликованом борцу Споменку Гостићу
У порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен помен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је погинуо на данашњи дан прије 32 године на озренско-маглајском ратишту. Протојереј-ставрофор Јован Михајловић рекао је новинарима да је на овај начин одата захвалност Гостићу и свим јунацима и…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 17. 3. 2025, Митра Рељић: Мартовски погром – Сведочење из Приштине
Мутноискричава светлост обавила је јутро у Приштини, а неуобичајена тишина најављивала страшну олују. Писак полицијских и санитетских возила који се потом огласио само је потврђивао црне слутње. Нешто пре подне зазвонио је телефон. – Погледај Митро с прозора, видиш ли колико их је на путу овамо? – пита узнемирени Живојин… Не заборављамо – Памтимо
Политика, Одбрана МОД, 1. 12. 2022, Представљена мографија „Деца у Великом рату“
У Свечаној сали Дома Војске јавности је представљена књига „Деца у Великом рату“, аутора др Видоја Голубовића и Димитрија Вукадиновића, у издању Државног архива Србије.
У не тако обимној књизи, својеврсној фото-монографији која је, због свог потресног садржаја, изазвала заслужену пажњу јавности, представљена су бројна илустрована и документована сведочанства о страдањима деце у Првом светском рату, описани су, поред осталог, одлазак 1300 каплара на фронт и њихова улога у јачању морала српске војске у најтежим тренуцима борбе за ослобођење Србије у првој години рата и учешће деце у херојској[...]
![РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12958-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 3. 6. 2021, Литургија поводом 80 година од страдања Срба из Корита и околних села [Мапа]
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије данас је пред капелом над Корићком јамом, у коју су усташе бациле више од 130 Срба, служио заупокојену литургију поводом 80 година од мученичког страдања српског народа из Корита и околних села.
У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.
Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања устан[...]
Глас Српске, СРНА, 2. 2, 2025, Посљедњи ход кроз вољени град: Како је Мостар испратио Алексу Шантића
Велики српски пјесник Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а у Мостару и даље препричавају његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви.
Шантић је, који је преминуо од тада неизљечиве болести – туберколозе, сахрањен на православном гробљу Бјелушине у Мостару.
Када се сазнало за његову смрт, ријеке људи сливале су се ка Ћоровића кући, гдје је Шантић код сестре Персе провео посљедње дане живота. Долазили су да би се поклонили свом пјеснику и изјавили саучешће породици.
Због пристизања великог броја људи, Шантићев ковчег је до сахране би[...]
ИН4С, 31. 7. 2025, На данашњи дан 1648. године у борби са Турцима погинуо прослављени српски јунак Вук Мандушић
На данашњи дан, 31. јула 1648. године у борби са Турцима погинуо је прослављени српски јунак из Равних Котара, Вук Мандушић. О њему има мало историјских података, али се поуздано зна да се истицао изузетном храброшћу у борбама против Турака.
Вук Мандушић је рођен око 1610. године у околини Шибеника. Након погибије Григорија Суботића, Вук Мандушић је изабран за харамбашу. Био српски ускочки војвода (харамбаша) у Далмацији (околина Шибеника) из XVII вијека, који је ратовао у служби Млетачке републике против Турака, за вријеме Кандијског рата.
То подручје у XVII вијеку било је насељено српским[...]
Глас Српске, 13. 5. 2023, Служен парастос српским жртвама усташког покоља 1941. године у Глини
ГЛИНА - На православном гробљу у Глини данас је служен помен за више од 2.000 српских цивила које су звјерски побиле усташе у мају и августу 1941. године.
Помену, које је организовало Вијеће српске националне мањине града Глине, присуствовало је више од 100 Срба, међу којима и предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов, који је потомак жртава.
Присуствовали су и градоначелник Глине Иван Јанковић и његов замјеник Бранка Митић Бакшић, замјеник жупана сисачко-мославачког из реда српске мањине Мира Олујић и руководство Вијећа српске националне мањине града Глине.
[...]
