За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 8. 1. 2025, Прослава хрватског православног Божића: Црна застава, саборни заступник и обнова идеја НДХ
Хрватски православни центар, удружење на чијем је челу Предраг Мишић, хрватски бранитељ и саборски заступник, организовао је божићни пријем са којег је поновљено да их ништа неће поколебати у основању Хрватске православне цркве, која буди асоцијације на злогласну Павелићеву творевину Уз пригодна обраћања хрватског министра и саборских посланика, певање клапе…
Катера, СРНА, 7. 1. 2025, Три пушке уздрмале три царства – Улошки устанак, друга Невесињска пушка
Занимљиво је да су аустроугарске окупационе власти и војни управни органи Херцеговине и Босне тадашњи свој рођендан годинама послије тога славили у Улогу, шаљући поруку људима најслободарскијег краја да ће аустријска војска бити ту да им не дозволи да се никад више не дигну на устанак У Улогу, који је… Српска 24, ИН4С, 6. 1. 2025, Иван Милошевић: Крвави Бадњи дан у Луговима, (Пасје гробље) у Колашину [Фото]
У документима се може пронаћи свједочење четничког мајора Јоксимовића који је неколико месеци касније описао ископавање тијела. Писали смо већ о злочину комуниста и партизана на „Пасјем гробљу“ код Колашина, али ћемо поновити да се тај свирепи крвави пир у овом граду одиграо на Бадњи дан 1942. године, а трајао…
Глас Српске, 8. 1. 2025, Драга Мастиловић за ’Глас‘: Истина увијек нађе пут да избије на површину
Срби су, прије свега, народ расипне културе, а посебно када је у питању култура памћења. Без адекватних научних резултата историјске науке не може бити ни изградње колективне културе памћења, која ће кроз школски систем бити дубоко усађена у свијест младих генерација, а самим тим и у колективну свијест читавог народа.… РТ Балкан, 7. 1. 2025, О живим ранама и лицемерју: Тридесет и две године од крвавог Божића у Кравици
На Божић 1993. јединице Насера Орића из Сребренице убиле су у овом селу 49 мештана, седморо је нестало, запаљено је 688 српских кућа, 101 дете остало је без једног или оба родитеља, недовољно да се покрену механизми међународне правде Тридесет и две године касније, за браћу и сестре жртава, синове…
СПОНА, 6. 1. 2025, Тужно подсећање на дивљачки масакр над Србима у Поречу на Бадњи дан 1916. [Мапа, Фото]
На Бадњи дан 6. јануара 1916. извршен је дивљачки масакр 103 најугледнија мештанина Пореча, у југозападном делу Македоније у селу Манастирец надомак Брода. Брутална ликвидација Срба Брсјака, од стране бугарских злочинаца позната је под називом масакр крај Дервишке њиве. Кости мученика страдалих уочи православног Божића 1916. положене су у крипти…
Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8774-350x200-no.jpg)
РТС, 21.9.2020, Годишњица злочина на Коранском мосту, СНВ одустао од комеморације [Видео]
Навршило се 29 годинa од убиства 13 резервиста бивше ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. За тај злочин осуђен je Михајло Храстов на четири године затвора. Српско народно вијеће је због противљења хрватских ратних ветерана одустало од данашње комеморације на Коранском мосту.
Према наводима из оптужнице хрватског правосуђа из 1992. године, откад се тај злочин и процесуира, жртве су убијене из аутоматске пушке, а на мосту су рањена још двојица заробљених резервиста ЈНА.
Према подацима Докумантационо-информативног центра Веритас, припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске су испред моста зау[...]
Политика, 21. 10. 2023, Каранско јеванђеље
Недавно, с уживањем, „Политикином Магазину” прочитао сам репортажу о манастиру Никољу у Овчару. У тексту се помиње и Никољско јеванђеље, али недовољно описано, јер није довољно публиковано. А ово јеванђеље заслужује да се о њему више зна.
Кад је Вук Караџић 1820. године посетио Никоље, ту је запазио прекрасно јеванђеље, које је у „Даници” за 1828. годину назвао Никољско. О њему је записао да је „до удивљенија прекрасно” и да је свако почетно слово оперважено златом.
Ово јеванђеље је, у ствари, Каранско – писао га је поп Вук, син протопопа Ралете 1608. године у Карану, у подножју планине [...]
ИН4С, 3. 4. 2024, Милица Краљ: Надежда Петровић - Сликарка, хероина и видарка националних рана – На данашњи дан
„Ја летим од генија до генија и тражим хране да се напојим тражим храбрости да продужим сликарство“ - записала је велика српска сликарка Надежда Петровић, уметница која је била „сутрашњица у данашњици“ или „ондашња у сутрашњици“.
На данашњи дан, 3. априла 1915. у Ваљеву је умрла сликарка Надежда Петровић.
Сматра се зачетником модерног српског сликарства, а њене слике „Ресник“, Нотр Дам“, „Аутопортрет“, „Булоњска шума“ сврставају се међу најбоља дела у српској ликовној уметности. Једна је од оснивача „Кола српских сестара“.
Србија није имала сликара који је са више полета, одушевљења и страс[...]
РТРС, 3. 5. 2024, Прошле су 32 године од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву - и даље без судског епилога
Да ли се рат у БиХ могао избјећи, ко га је и за чије интересе повео, питање је старо већ 32 године, а које се изнова актуелизује сваког прољећа, на годишњице немилих догађаја.
Злочин над најмање 28 младих војника, припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву и након више од три деценије предмет је сарајевског подметања неистина кроз тезу о наводном нападу ЈНА на Предсједништво. Најновија лаж је конструкција да је Алија Изетбеговић требао бити размијењен за командата Друге армије Милутина Кукањца и да о изласку ЈНА из команде под Бистриком није било договора. Да истина јесте наше најјаче оружје, п[...]
Vesti, 8. 6. 2015, Parastosi Srbima nad jamom Gumna i jamom Pandurica
Na jami Gumna kod ljubinjskog sela Kapavice služen je parastos za 115 ubijenih Srba iz Kapavice, Uboska, Rankovaca, Ćukovaca, Hrđusa i Vlahovića. Njih su ustaše 8. juna 1941. bacile u jamu ili streljale nadomak nje.
Poslednji živi svedok ovog ustaškog zverstva koji je uspeo da pobegne sa stratišta bio je Rajko Ćuk iz sela Uboska. On je umro pre nekoliko godina, a parastosu je prisustvovalo stotinak srodnika žrtava.
Služen je i parastos za 36 žrtava jame Pandurica, iznad sela Vođena, a na dva kilometra od Ljubinja. Sa te jame niko nije uspeo da pobegne, a Milan Turanjanin, potomak tu ubijenog[...]
