За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 16. 3. 2025, Пред судом бесудне земље: Сведоци се после 20 година присетили да су Милорада „видели у униформи“
Од повратка у село до хапшења, Милорад Ђоковић се суочио и са оптужбама албанске породице која је користила његово имање да им је убио оца, а ни чињеница да је поменути старац погинуо пре рата у саобраћајној несрећи није у Милорадовом случају ништа променила Судбина Милорада Ђоковића, последњег Србина из…
СПОНА, 7. 3. 2025, Због немара у наставцима – поновљено вандалско скрнављење манастира Матејче [Фото]
Незаштићена Немањићка светиња црква Пресвете Богородице манастирског комплекса Матејче у Северној Македонији, иако званично заштићено културно добро, поново је оскрнављена тешким разарањем пода храма. Упад и прекопавање пода манастирске цркве потврђен је из надлежне кумановско-осоговске епархије МПЦ-ОА, навођењем детаља о вандализму у светињи у атару села Матејче, Општине Липково. Прецизира…
РТС, 17.03.2024, Документарни филм: Досије Косово – Погром [Видео]
Аутор филма: Слађана Зарић Редитељ: Милан Јовановић Директори фотографије: Симо Димитрић и Никола Ђуровић Новинари: Весна Илић и Милена Милетић Монтажер је Марко Вујовић, тонски сниматељ Марко Буђан, графички дизајнер Небојша Тесла, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Душан Ковачевић. Композитор: Владимир Тошић Филм је реализован у продукцији Информативног програма Радио-телевизије…
РТ Балкан, 17. 3. 2025, Све је било спремљено и испланирано – чекала се само варница: 21 година мартовског погрома
У два дана, 17. и 18. марта 2004. године из својих кућа прогнано је најмање 4.000 Срба, 28 људи је убијено, 35 православних манастира и цркава је спаљено, уништено, оскрнављено – запаљено је и уништено близу 1.000 српских кућа С пролећа 2004. године на Косову и Метохији, од албанских политичара,… Политика, 16. 3. 2025, Мозаик злочина на Косову и Метохији
ТЕМА НЕДЕЉЕ: МАРТОВСКИ ПОГРОМ – УЗРОК, РАЗАРАЊА, ПОСЛЕДИЦЕ Мозаик злочина на Косову и Метохији Кфор и Косовска полиција као саучесници у погрому Правда после погрома Мартовски погром, један од највећих мирнодопских злочина у Европи после Другог светског рата, српска Вартоломејска ноћ, два дана која су Српској православној цркви… РТ Балкан, 17. 3. 2025, Хрватски министар не може да преболи Јасеновац: Уведите резолуцију о нападу на Дубровник
Агресија на Дубровник извршена је са црногорске стране, па би резолуција којом се осуђују она и сви почињени злочини била добар гест према Хрватској, саветује Грлић Радман Све неистине министра спољних европских послова Хрватске Гордана Грлића Радмана. Овако би се укратко могао описати интервју који је хрватски политичар дао „Вијестима“…
Не заборављамо – Памтимо
Погледи, Српске новине, 26. 7. 2017, Милосав Самарџић: Двеста година без Карађорђа
За медије у Србији, 26. јул 2017. био је дан као и сваки други, а ни приближно 4. мају сваке године, када сви одреда обележавају годишњицу смрти Ј. Б. Тита. При томе, ту годишњицу обележавају као да је Ј. Б. Тито у ствари био Карађорђе, а не један од највећих непријатеља српског народа и српске државе
''Српске новине'': Једине новине са Карађорђем на насловној страни, поводом 200. годишњице Карађорђеве погибије - Звона поново звоне
Први производ српске индустрије био је топ, а први производ из цивилног сектора било је – црквено звоно.
Одмах после топова, у ливници у Београду почела с[...]
Вести онлајн, 11.8.2020, Милутин Станчић: И под Турцима нам било боље!
Док је пажња јавности последњих недеља окренута Хрватској због обележавања „Олује“ и Црној Гори у којој не престаје прогон српског свештенства и монаштва Милутин Станчић, један од оснивача Српског културно-информативног центра СПОНА оцењује у интервјуу за „Вести“ да је положај Срба у Северној Македонији на прагу „преживљавања“ јер не само што су без слободе вероисповести, литургије се служе у параклисима по становима и кућама, без храмова, већ и не постоји тачан податак колико је Срба тачно у овој држави!
На констатацију да је потпуно невероватно да нема податка о броју Срба у Северној Маке[...]
Политика, 20. 10. 2023, Изложба за сузе и опомену – Страдање деце избеглица из НДХ
Приказ страдања у Другом светском рату деце избеглица која су била збринута у Матарушкој Бањи изазива тугу али и опомиње да се такво нешто више никада не сме дозволити
Краљево – У галерији краљевачког музеја отворена је изложба која употпуњује сазнања о страдању деце током Другог светског рата. Та поставка изазива тугу, од заборава отима све невоље тадашње нејачи, али говори и о бризи за изгнанике без обзира на тадашње тешкоће и политичке прилике у Србији. Ова изложба, чији су аутори др Љубинка Шкодрић, виши научни сарадник Института за савремену историју и Мирјана Савић, музејски саветник у [...]
Вечерње новости, 24.10.2021, Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време
Ово, за "Новости", наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа "Филип Вишњић" у Београду објавила историјски роман Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)
Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из раз[...]
Политика, 5. 5. 2024, Приче из кутије за ципеле: Пут у Призрен по тело брата Будимира, који је погинуо од напада Арнаута
– Једва чекам да пођем, нешто ме неодољиво вуче у Гувију, луку у којој су се, после албанске голготе, искрцали преживели српски војници, о чему сведочи и натпис на спомен-плочи постављеној у пристаништу. У војсци је био и мој прадеда Љубисав (рођен 1883), чије име носим, другопозивац треће чете другог батаљона десетог пука. Прадеда је преживео и острво Видо, опорављао се на Крфу и стигао на Солунски фронт – говори нам Љубисав Дамљановић, поверавајући нам овећу пластичну врећу папира са мноштвом квита, тапија, уговора, објава, војничких и заробљеничких писама и дописница, а све с краја 19. и по[...]
