За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 29. 12. 2024, Јован Петровић Курсула: Симбол борбе за правду и слободу
Када је 2016. анкетирано знање у школама Србије на питање ко је био Јован Курсула, 86 одсто ученика је заокружило одговор „вероватно неки лик који се борио против Немаца“. То и многи други показатељи су одавно требали зазвонити на узбуну и тражење одговора шта је са изучавањем националне историје у… НСПМ, 30. 12. 2024, Отаџбина: Наша историографија треба одлучније и гласније да реагује на албанске покушаје фалсификовања и присвајања српске историје [Фото]
Петиција албанских националиста за промену назива самопроглашене републике Косово у Дарданију одражава у пуној мери дугогодишње настојање албанске квазинауке да порекло Албанаца веже за старе народе не би ли тиме показали да су они најстарији становници на Балкану што им онда даје за право да нису дошљаци већ аутохтони народ…
Спутњик, 1.1. 2025, Мање познате „истине“: Како је један руски филм спасао Титу живот
Партизански филм у бившој Југославији имао је исту улогу као и вестерн у америчкој кинематографији – да утиче на обликовање јавног мнења и идеолошку контролу маса. Партизански филм био је визуелни споменик чија је сврха била устоличење апсолутне истине каже комуниколог Александар Врањеш, аутор књиге „Умивање превратника – партизански филм“.… Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]
О устаничкој традицији српског народа писано је много, различитим поводима и са разноврсним намерама. Кроз неговање сећања на пропаст средњовековних српских држава, на побуне против туђих држава и царстава, на хајдуке и ускоке, на бојеве Црногораца и Херцеговаца са Турцима, потом на Први и Други српски устанак, Невесињску пушку, та… Глас Српске, 24. 12. 2024, Приштина спроводи матрицу из Хрватске
Све што се посљедњих година дешава на КиМ подсјећа на матрицу која је спроведена у Хрватској, када је прво протјеран велики број Срба у акцији „Олуја“, а онда се наставило политичким и институционалним притисцима, што је пратило и насилно одузимање имовине, да би се направила етнички чиста држава, без Срба.… Политика, 27. 12. 2024, Саво Штрбац: Шумови на вези између САНУ и „Веритаса”
У тексту „Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу „Веритаса” да се у тој научној установи, половином идуће године, одржи Међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 13. 9. 2024, Обиљежено 29 година од егзодуса српског становништва
У Дрвару је данас обиљежено 29 година од када је цјелокупно српско становништво са овог подручја напустило своја огњишта пред нападом Хрватске војске и такозване Армије БиХ.
Тим поводом служен је парастос и положени вијенци на Спомен-обиљежје погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Од пријератних 17.000 становника данас у Дрвару, према попису, живи нешто више од 7.000 већинског српског становништва.
Начелник општине Душица Рунић рекла Срни да је 13. септембар један од најтужнијих дана за Дрварчане, јер је на тај дан 1995. године цјелокупно становништво напустило Дрвар.
Пре[...]
Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су "Новости" откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Анхалтен Лагер Семлин.
Комеморацију је организовало Удружење грађана "Јадовно 1941" и свештенство манастира Светог архангела Гаврила, уз подршку Општ[...]
PokretZaOdbranuKosovaiMetohije.rs, 22. 6. 2023, Оливера Радић: Сећање на Ораховачке страдалнике
„Са светима упокој Христе душе слугу твојих“ чула се молитва оца Стефана док је отац Веља читао имена са списка киднапованих и убијених Срба из Ораховачког краја: Александар, Александар, Векослав, Јагош, Боривоје, Срђан, Срећко, Душко, Саша, Томислав, Ђорђе, Рајко, Цветко, Анђелко, Новица, Младен, Немања, Дејан, Добривоје…
Појци су одговарали са Господи помилуј, а са простора подно споменика чули су се јецаји мајки, сестара, ћерки које су носиле фотографије својих страдалника… Жито је као и сваке године принела за покој душе сина Дејана, породица Вечевић из Велике Хоче. Пао је за слободу од Н[...]
РТВ, 23. 1. 2024, Годишњица Новосадске рације: "Ледена тишина" коју не смемо заборавити
НОВИ САД - Годишњица Новосадске рације обележена је на Кеју жртава рације. Рација хортијевске Мађарске почела је 4. јануара 1942. године, убијањем у Шајкашкој, настављена је у Новом Саду, а завршена 25 дана касније у Бечеју.
Историчари говоре да је убијено више од четири хиљаде људи, највише Срба и Јевреја. У Новом Саду, рација је почела 21. јануара, а више од 1.300 убистава догодило се на данашњи дан. Тела убијених бацана су под лед Дунава.
Програм обележавања 82. годишњице почео је у подне, код споменика "Породица", минутом ћутања за настрадале.
Присутнима се обратио градоначелник Н[...]
Политика, 16. 9. 2025, Споменик Диани Будисављевић у Јасеновцу
На обележју се налазе и четири бронзане спомен-табле исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику
Хуманитарка Диана Будисављевић, која је из усташких логора у току Другог светског рата спасла више хиљада српских малишана добила је спомен-обележје у манастиру у Јасеновцу. Идеја да ова хероина, рођена Обескер, пореклом Аустријанка, има достојно обележје родила се пре две године када су представници СПОЈИ (Српска православна омладина Инзбрук) боравили у Јасеновцу, где су уручили донацију од 330 књига важних за Истраживачку библиотеку Јасеновца. Тада су добили и усмени благослов еп[...]
