За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 1. 3. 2024, Злочини усташа закопани због братства и јединства: Истраживање судбине 50.000 Сремаца у Другом светском рату [из Архиве]
Озна запленила документе о Јасеновцу до којих је дошао мој отац – сећа се др Јован Бабић Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (80), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био… РТ Балкан, 8. 3. 2025, Зоран Шапоњић: Затирање светиње: О рушењу испоснице Светог Петра Коришког и нама самима
Масивни, препознатљиви стубови и лукови на којима је почивао други спрат храма припијеног уз стену, у потпуности су поткопани. Први и четврти стуб су напукли по дужини, јер су изгубили ослонац у земљи, наводи Живојин Ракочевић Није то само затирање још једне српске светиње него и наставак тихог убијања Срба… Политика, 18. 2. 2025, Живојин Ракочевић: Како без правде и истине – годишњица терористичког напада у Ливадицама код Подујева
„Боже, колико је времена прошло”, каже мајка Снежана, поред споменика своје ћерке Мирјане Драговић. Њено двадесетогодишње дете страдало је у терористичком нападу у Ливадицама код Подујева, 16. фебруара 2001. године. Од тада до данас понављају се иста питања, исти парастоси, и иста тишина: мења се само бол што се…
Српски меморијал, ИН4С, 12. 3. 2025, На данашњи дан 1935. умро српски великан и добротвор Михајло Пупин
На данашњи дан, 12. марта 1935. године умро је српски физичар, електроинжењер и проналазач Михајло Пупин (рођен 1854. године) научник светског гласа и први председник Српске народне одбране основане у Њујорку 1914.године. Из родног Идвора у Банату, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао је 1874. у САД где је…
KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото
„Особито Дечани, претрпели су много штете: зиратна земља им је скоро сва одузета, шуме посечене и попаљене, виногради и воћњаци посечени и упропашћени“ – овако је Синод СПЦ писао Сабору о Високим Дечанима 1947. године. Метохијски манастир се у комунистичкој Југославији, као и остатак СПЦ, суочио са национализацијом земљишних поседа,… Глас Српске, СРНА, 11. 3. 2025, Служен помен за страдалу дјецу Српског Сарајева
Код Спомен-обиљежја у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци за страдалу дјецу Српског Сарајева у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Служен је помен за 118 убијене дјеце, од је којих шест ученика ове школе. Најмлађа дјевојчица била је тек уписана у…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 16. 10. 2023, И 32 године послије убиства 125 Срба у Госпићу пронађени остаци свега 57
Иако се навршавају 32 године од убиства најмање 125 српских цивила у Госпићу, до сада су сахрањени посмртни остаци тек 57 жртава, а породице додатно брине што се ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака осталих, саопштено је из Документационо информационог центра "Веритас".
Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава сазнање да су одавно на слободу Тихомир Орашковић, Мирко Норац и Стјепан Грандић осуђени за овај злочин пред Жупанијским судом у Ријеци из марта 2003. године.
Из "Веритаса" поручују да остаје отворено питање зашто нису процесуирани и остали припадници [...]
СРНА, Веритас.инфо, 20. 4. 2023, НАТО прије 24 године усмртио четворо избјеглих Крајишника
НАТО авијација је 21. априла прије 24 године на Косову и Метохији бомбардовала избјегличко насеље Срба из Републике Српске Крајине и БиХ и убила четворо људи међу којима осмогодишње дијете, саопштио је Информационо-документациони центар "Веритас".
Напад на избјегличко насеље "Маја", смјештено у седам објеката пољопривредног газдинства "Ероник", услиједио је у 3.00 часа 21. априла 1999. године. На насеље је испаљено око 50 пројектила, од којих су неки директно погодили објекте.
У једном од директно погођених објеката пронађена су тијела Гордане Илић из Госпића /35/ и браће Дарка /28/ и Да[...]
РТРС, Срна, 8. 9. 2023, Три деценије од злочина хрватске војске над Србима у Медачком џепу
Три деценије од масакра над 88 Срба у селима у Медачком џепу, који је пред очима Унпрофора починила Хрватска војска, навршиће се сутра, саопштио је Информационо-документациони центар Веритас.
Хрватска војска је од изненадног напада на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ 9. септембра до повлачења 17. септембра 1993. године систематски пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала заробљене и рањене људе, побила домаће животиње.
Према подацима Веритаса, убијено је 88 Срба, од којих 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, међу којима 17 жена. Сва тр[...]
![СРНА, Општина Гацко.рс, 4. 4. 2023, Служен помен жртвама комунистичког злочина у селу Добрељи [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13067-350x200-no.jpg)
СРНА, Општина Гацко.рс, 4. 4. 2023, Служен помен жртвама комунистичког злочина у селу Добрељи [Мапа]
Парастосом недужно страдалим жртвама код спомен обиљежја у селу Добрељи, обиљежена је 81 година од злочина у овом гатачком селу. Злочин припадника Првог партизанског херцеговачко–црногорског ударног батаљона над тридесет девет мјештана, углавном стараца, дјеце и жена, догодио се у зору 4. априла 1942. године.
Начелник општине Гацко др Огњен Милинковић рекао је да се налазимо на светом мјесту које можемо са правом назвати “Гатачка голгота”.
Начелник општине Гацко Огњен Милинковић рекао је и да је и његова породица изгубила претке у овом злочину у селу Добрељи, наводећи да су људи који су [...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
