За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Радио Фоча, 5. 3. 2025, о. Дарко Ђого: Пуцњи Благоја Јововића много више од личног чина
Подвиг осветника Благоја Јововића, српског хероја који је у своје руке узео земаљску правду када многи што су то били дужни да ураде нису хтјели, много више је од личног надахнућа – то је израз колективне свијести српског народа, рекао је професор Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого на промоцији…
Козарски вјесник, СРНА, 4. 3. 2025, Доња Градина: Приказан документарни филм ’Крв и пепео‘ Јасеновца Лорадана Зафрановића [Видео]
Документарни филм „Крв и пепео Јасеновца“ Лордана Зафрановића приказан је данас у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина у Козарској Дубици, а на захтјев посјетилаца пројекције овог филмског остварења биће организоване током цијеле године поводом обиљежавања 80 година од пробоја јасеновачких логораша. Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић рекла је да…
Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]
Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило… Политика, 20. 2. 2025, Слободан Чикарић: Вешање споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу [II]
На тргу „каурске” Дубице подигнут је после Првог светског рата споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу. Да би се схватило откуд овај споменик у једној банијској варошици, потребно је да се вратимо у шездесете и седамдесете године 19. века. У то време граница између турске и аустроугарске царевине била је река…
Задужбина Светог манастира Хиландара, 3. 3. 2025, Да ли је ЂОРЂЕ РОШ једини цивил који почива у Хиландару? [FB] На данашњи дан
На хиландарском гробљу се, поред једноставних гробова монаха, налази и бели мермерни споменик посвећен Ђорђу Рошу. То није карактеристично, будући да се на гробљима светогорских манастира сахрањује претежно монаштво. Осим братства, сахрањују се понекад и манастирски радници без породица. Године 1977. је направљен изузетак у Хиландару. На данашњи дан те…
Вести онлајн, 2. 3. 2025, Гидеон Грајф: Још се чују одјеци зла!
Професор Гидеон Грајф, израелски историчар специјализован за изучавање историје холокауста, аутор тротомне монографије о концентрационом логору Јасеновац и председник Независне међународне комисије за истраживање догађаја у Сребреници, оценио је за “Вести“ поводом 80 година од завршетка Другог светског рата да се и данас чују “одјеци најмрачнијег поглавља” у светској историји.… Не заборављамо – Памтимо
Српски меморијал, N1, Kaldrma.rs, BeogradUživo, 8. 12. 2025, Како је изгледао Булевар краља Александра пре... – Цветко Јовановић, човек кога су Београђани сачували у памћењу
Ако сте икада прошли Булеваром краља Александра и застали код вреве Цветкове пијаце, вероватно нисте размишљали о томе да управо ту лежи прича о једном од најважнијих београдских предузетника с почетка 20. века.
Овом човеку су одузели имовину, добротворни фонд, чак и улицу која је носила његово име, а учинио је више за овај део града него многи градоначелници. Зашто се и дан данас каже „видимо се код Цветка“ и зашто и даље сви Београђани кажу „Цветкова пијаца“, иако су јој власти дали име пијаца Звездара?
Иако се званично зове Звездарска пијаца, Београђани је већ генерацијама зову — једноста[...]
Глас Српске, СРНА, 24-25. 6. 2025, Од комшије до џелата - злочин без казне у Мотикама
Након што су Дракулић и Шарговац остали пусти, јер су усташе све поклале, дошао је ред на трећи чин и сусједно село – Мотике, гдје су, према доступним подацима, кољачи убили 679 српских житеља.
У Мотикама су све до Другог свјетског рата заједно живјели Срби и Хрвати. Од укупног становништва било је око 60 одсто Срба и 40 одсто Хрвата. Других народа и вјера није скоро ни било.
Драган Стијаковић, који је почетком Другог свјетског рата имао 16 година, свједочи да су већ у априлу 1941. године Хрвати постали агресивни према Србима, и то без повода.
„Хрвати су постали агресивни на сваком кораку. [...]
Глас Српске, СРНА, 27. 12. 2024, Од логора у Добоју кренуо геноцид над Србима у 20. вијеку
Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да је добојски казамат који је основала Аустроугарска био први концентрациони логор у модерној Европи, што је био и почетак геноцида над српским народом у 20. вијеку.
Он је новинарима рекао да је стопама Аустроугарске касније наставила и Независна Држава Хрватска (НДХ) и покушала да истријеби Србе са ових простора.
Предсједник Скупштине града Добоја Зоран Благојевић рекао је да је страхоте злогласног добојског логора осјетило 45.000 Срба из Подриња, слива ријеке Дрине, Србије и Црне Горе од којих [...]
ИН4С, 18.7.2018, У Великој Хочи обиљежено 20 година од великог злочина: Не зна се судбина 84 Срба
Парастосом испред споменика убијеним и киднапованим Србима у Великој Хочи је обележено двадесет година од њиховог киднаповања и убистава широм општине Ораховац. Парастос је служио игуман манастира Зочиште отац Стефан, а присуствовало је стотинак Срба који су носили фотографије убијених.
Након парастоса положени су вијенци испред споменика, а координатор Удружења породица убијених и несталих Милорад Трифуновић поручио је да нема напретка у идентификација посмртних остатака несталих . Он тражи од надлежних да се то промијени.
„Ми би хтели да се убрза расветљавање судбине несталих јер је [...]
РТРС, Срна, 1. 5. 2025, У Београду и Градишки служен парастос и положени вијенци поводом 30 година од страдања Срба у "Бљеску"
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за погинуле у хрватској злочиначкој војној операцији "Бљесак", поводом обиљежавања 30 година од погрома над Србима у Западној Славонији.
Парастос је служило свештенство Српске православне цркве у присуству избјеглих и протјераних Срба из Хрватске, породица жртава и представника њихових удружења.
Помену су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, као и представници републичке и градске власти.
Након парастоса, положени су вијенци и цвијеће на споменик српским жр[...]
