За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kosovo Online, 22. 2. 2025, Задушнице у Јужној Митровици: До гробова најмилијих по сећању – споменици поломљени, хумке у корову
Неколико десетина Срба из Северне Митровице поранило је јутрос у јужни део града, како би на гробљу обележили Велике или Зимске задушнице, православни празник посвећен помену и молитвама за упокојене. Срби више од две деценије на православно гробље у Јужној Митровици организовано долазе како би упалили свеће и одали почаст…
СРНА, 22. 2. 2025, Узалудна жртва или неминовна судбина?
На данашњи дан прије 29 година федералне полицијске снаге ушле су у Вогошћу, коју је прије тога напустила српска полиција, тако да је то била прва општина која је прешла у надлежност Федерације БиХ /ФБиХ/, а комплетном операцијом почетка егзодуса сарајевских Срба руководио је тадашњи федерални министар унутрашњих послова Авдо… РТС, Танјуг, 22. 2. 2025, Опљачкана Црква Христа Спаса у Церници у Косовском Поморављу
Црква Христа Спаса у Церници, у Косовском Поморављу, била је мета пљачке у ноћи између четвртка и петка, након што су непознати починиоци украли материјал потребан за одржавање цркве, као и новац. Трагове провале приметио је домаћин цркве Миливоје Нисић, који је одмах обавестио полицију. Патроле су брзо стигле на лице…
Глас Српске, SerbianTimes, 17. 2. 2025, Исповијест Српкиње у САД: Моје дијете је било жртва антисрпског наратива у школи
БОСТОН – Српска дјеца су неријетко у америчким школама изложена пропаганди која кроз школске уџбенике и програме приказује српски народ у негативном свјетлу, као злочиначки, и без икаквих аргумената ствара једнострану слику, прије свега грађанских ратова на подручју бивше Југославије вођених 1990-их година. Родитељи, уплашени за успјех своје дјеце у… Kosovo Online, 20. 2. 2025, Дворжак: Солидарни смо са отпором косовских Срба
Угњетавање Срба на Косову под влашћу албанских екстремиста тешко да ће се променити, дивимо се отпору који пружају косовски Срби и солидаришемо се са њима. Нажалост, чак и нова америчка администрација јасно ставља до знања да се на Косову ништа неће променити. Али данашњи свет се брзо мења, казао је… Политика, 19. 2. 2025, Саво Штрбац: Истине и лажи о логору за заробљенике ’Лора‘ у Сплиту
Медији у региону су 13. фебруара објавили вест да је тога дана Жабљачанин Веселин Бојовић Специјалном државном тужилаштву Црне Горе у Подгорици, по замолници Жупанијског државног одвјетништва из Сплита, у својству сведока дао изјаву у вези страхота и патњи које је преживео током 125 дана боравка у Војном логору “Лора”…
Не заборављамо – Памтимо
Српски меморијал, 15. 2. 2017, Проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић: Логори за Србе у Аустроугарској
Делегација Краљевине Србије (Краљевине СХС, државе у настајању) као је третирана на конференцији мира, прихватила је у Паризу, 1919. године чињеницу да је у аустроугарским логорима у току Првог светског рата било затворено 147.667 војника, подофицира и официра од којих је 50.000 помрло у логорима.
Такође је прихватила да је у истом периоду у Аустроугарску интернирано 50.000 грађана Србије од којих је у логорима умрло 20.000, Судбина Срба Аустроугарских грађана није разматрана.
Аустроугарска је за сваку нацију имала посебне логоре. У Немачкој је било 50 логора за Србе у којима је било зат[...]
Вечерње новости, 15. 12. 2024, Дневник Степинца Загреб крије деценијама: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
Непосредно пред очекивани улазак партизанске војске у Загреб, дневник је зазидан у један од димњака загребачког Богословског семеништа на Каптолу бр. 29, а данас је у власништву Загребачке надбискупије и чува се у њеном [...]
ИН4С, Опанак, 9. 11. 2023, Најпотреснија пјесма Јована Дучића: Дуго времена забрањена
Извештаје о усташким покољима Хрвата и муслимана над Србима Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма Врбас. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, у одељку Уместо предговора, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у Вили на језеру:
У Вили на Јeзeру Дучић јe пи[...]
РТРС, СРНА, 29. 10. 2025, Навршиле се 34 године од присилне евакуације Срба из 26 села Пожешке котлине
Навршиле су се 34 године од присилне евакуације и убиства Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, а за тај злочин и етничко чишћење до данас нико није одговарао.
У чишћењу "непокорних" села, укључујући неколико сусједних, према Веритасовим наводима, према још непотпуним подацима убијено је 71 лице српске националности, од којих су 42 старији од 60 година, међу њима и 34 жене.
Припадници Хрватске војске су након што је народ исељен опљачкали, минирали и попалили 616 стамбених и 590 привредних објеката, док су без кућа остала 1.492 лица.
Злочин и етничко чишћење, спроведени по писаној на[...]
РТС, 16.09.2017, Скот у Прањанима: Прави јунаци су Срби који су спасавали пилоте
У Прањанима је обележена годишњица мисије Халијард током које је у Другом светском рату спасено више од 500 америчких ваздухопловаца.
Венце на Галовића пољу положили су амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, представници министарства одбране, представници Фондације Халијард као и председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић.
Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот посебно је захвалио Фондацији Халијард на ономе што раде сваке године, као и председнику општине Горњи Милановац.
"Стојим иза споменика, а иза мене је поље, тако изгледа, али није обично, то је поље јунака и јунаштва. Ав[...]
