Нишке Вести, 6.12.2017, Порука Нишлија из времена бугарске окупације од 1915. до 1918. године

Парастос убијеним свештеницима и официрима у Јелашници, Ниш Фото: Нишке Вести

Парастос убијеним свештеницима и официрима у Јелашници, Ниш Фото: Нишке Вести

„СРБИ смо, НИШ је српски, српски је био, и српски ће бити“

Догађања у Нишу за време бугарске окупације од 1915. до 1918. године, посебно у време Топличког устанка, НИСУ досад довољно истразена и обрађена.

Она су, међутим, била бројна и изузетно важна. Бугари су, у ствари, добили прилику да покажу сву своју суровост. „Нишке Новине“ су то овако резимирале:

„Првих пет дана били су мирни, јер им је било потребно да дознаду које су Нишлије истакнути радници и народне вође.. Већ шестог дана затворише неке у град, а многе, са епископом Доситејем интернираше (затворити, држати у заточењу, ограничити слободу кретања). Са грађанима су грозно поступали, мучили су их и убијали за најмању ситницу. А ко да опише реквирирање зивотних намирница, кућне преметачине и мучење мирног становништва. Но, поред свих тих мука и патњи, Нишлије нису хтеле да пристану на анексију са Бугарском, већ су без двоумљења изговарале: „Срби смо, Ниш је српски био и српски ће бити“!

Да су догађања заиста била таква сведочи и холандски лист „Телеграф“, који је, октобра 1917. године, објавио опширан напис о Нишу. Његов сарадник, на примеру Ниша, говорио је, у ствари, о Србији и Србима.

Уништавање свега што је Српско

Бављење холандског листа догађањима у Нишу подстакнуто је тиме што је Холандија, преко свог посланства у Софији, заступала интересе Србије у Бугарској. Текст је написао новинар Смис, а пренеле су га „Српске Новине“, које су у то време излазиле на Крфу:

„… У почетку рата, када су Аустријанци бомбардовали Београд, Шабац и Смедерево и када су узалуд покушавали да прођу у Србију, Ниш је бројао 75.000 до 100.000 становника, већином избеглица из угрожених крајева. Сада у септембру 1917. године, варош није бројала више од 12.000 становника. Сада се виде само деца и старци, а људи, Срби, више се не виђају, избеглице су се вратиле својим кућама“.

Овако велике промене у броју стаановника нису могле да прођу без питања и одговора:

„Где су нишки грађани? Они су интегрирани и депортирани у Бугарску. Јер, Бугари нису позајмили од Немаца само начин снабдевања својих војника, они су такође усвојили и њихово дрзање и применили га у пракси, модификујући га према татарским концепцијама…“

 Логори за Србе у Бугарској, aутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Логори за Србе у Бугарској, aутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић

Колико је људи из Ниша интернирано у Бугарску, није познато. Зна се само да је тај број био велики. Исто тако, није познат ни број избеглица из Београда, Шапца и других градова, који су, под налетом аустријске артиљерије, потразили склониште у Нишу.

Па ипак, подаци из овог написа јасно показују да је град, који је 1910. године, уочи Првог светског рата, имао 24.949 становника, у једном периоду прузао уточиште најмање троструко већем броју људи, да је касније, у време бугарске окупације, враћен на стање из периода ослобођења од Турака!

Животне прилике, опет, биле су изузетно неповољне:

„Бугари су јавно продавали намештај и ствари свих оних, који су напустили варош пре него што је заузета, да не би пали у шаке ових Татара“, објаснио је Смис.

„Бугари су изнели робу из дућана и продали су је јавно. Све српске књиге, које су нашли по књижарама, уништили су. Они су вршили преметачине по становима појединаца и ту истраживали српске књиге и српске слике, па су све уништавали. Они су давали бугарска имена српској роби. У Србију су послали бугарске учитеље да уче српску децу бугарском језику. Они су хтели да униште све што је српско, да би га заменили бугарским“.

Аутор текста је закључио:

„Али, све то не служи ничему, јер Србин остаје Србин, чак и кад му се огрне бугарска ливреја“.

 

извор: Историја Ниша II
Нишки Весник
Историјски Архив Ниш
Приредио на страници : Милан Ч. Новаковић

 

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed