Погледи, 14. 10. 2022, Ослобођење Крушевца 14. октобра 1944. године

Пуковник Кесеровић, поручник Крамер, мајор Проњин (сдесна улево) говор ослободилаца Крушевца, са балкона хотела Париз, 14. октобра 1944. Фото: Погледи. рс О догађајима у самом граду, у 9 часова ујутру 14. октобра, поручник Крамер је писао: „Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала“… „Заплењено је у Крушевцу 25 тешких минобацача,…

Цео текст

Вечерње новости, 9. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Шема за рушење заједничке државе: Сарадња КПЈ и Коминтерне са Хрватском сељачком странком

Владко Мачек и Алојзије Степинац Фото: Вечерње новости, Музеј револуције народа Југославије ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ комунисте, Хрватска сељачка странка (ХСС) имала је све предности као савезник самим тим што је то била масовна странка, што су у њој видели и сељачки и национални покрет, а све се то потпуно уклапало у њихову основну шему да се рушење „великосрпске“ диктатуре и југословенске државе може…

Цео текст

Вечерње новости, 12. 10. 2022, ПУСТЕ КОЛЕВКЕ КРИВЕ РЕКЕ: Пре 80 година нацисти масакрирали 309 мештана села на Копаонику [Мапа]

Црква Св. Илије (1618), Крива Река, после спаљивања и минирања на Михољдан 1942. године Фото: brusonline.com

ПРЕ 80 година, 309 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру који је историја упамтила под кодним именом операција „Копаоник“. Од 12. октобра, када је почело сумануто убијање, припадници СС дивизије Принц Еуген, са око 1.500 подунавских Немаца, око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца…

Цео текст

Вечерње новости, 8. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Испитивање чврстине Краљевине: Подударност у погледима чланова партије и франковаца

Другови хрватске усташе на полигону Јанка Пуста у Мађарској (1934) Фото: Вечерње новости, Wikimedia Commons КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА Југославије у усташком покрету није видела никакве назнаке фашизама јер је за њу тада то била искључиво „војно-фашистичка диктатура“ која је била у земљи на власти. За Партију је то била „грађанско-националистичка странка у којој постоји лева струја […] с којом ми сарађујемо и која нам је веома…

Цео текст

Политика, 6. 10. 2022, Драгана Јокић-Стаменковић: Филмско подсећање на два лица Другог светског рата [Мапа]

Стрељање у Драгинцу, западна Србија, Јадар и Поцерина, октобар 1941. године. Фото: Архива, Музеј Јадра

Новинар и документариста Зоран Добрић, запослен у аустријској државној телевизији ОРФ, четири године је прикупљао материјал о масовним стрељањима цивила, између осталог у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу Жртве логора Јасеновац и Аушвиц биле су одвратно понижаване пре него што су убијене, али крајњи циљ ове две фабрике смрти, Независне Државе…

Цео текст

Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича – Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]

Одвођење сремских цивила из села Буђановци у логор 20. juna 1943. године Фото: Архивска фотографија, Музеј историје Југославије, Википедија, Mladifilozof У Сремској Митровици отворена је изложба „Народ, жртва злочина“, поводом 80 година од „акције Виктора Томића“, тек једног таласа насиља НДХ. наш саговорник, докторанд политикологије, запослен у Музеју Срема један је од аутора изложбе Стево Лапчевић је истраживачки рад о геноциду у Срему отпочео серијом новинских и публицистичких чланака, објављених…

Цео текст