Политика, 7. 3. 2026, Од бомбе аероплана страдао адвокат и комитски војвода

Мирко М. Мићић (1884-1916), адвокат, добровољац, комитски војвода Фото: Политика, Биографски лексикон Златибора

Страдало се којекако у Великом рату: неко у боју од метка, бомбе и топовске гранате, неко као цивил пред терором окупатора, заточеник у логору или као жртва зараза које су харале. А Златиборац Мирко М. Мићић (1884–1916), адвокат, храбри добровољац, комитски војвода, изгубио је живот дејством тадашње ратне новотарије – аероплана.

Те летилице, бележе ововремени извори, за кратко време су у Великом рату еволуирале од извиђачких у борбене машине, мењајући природу ратовања. Авијација је тада коришћена за извиђања, борбе у ваздуху и бомбардовања, док је српска војска прво обарање непријатељског авиона топом са земље забележила 1915. године.

Годину касније један од таквих немачких налета био је погубан по Мирка Мићића. О томе је после рата војни лист „Ратник” (у фебруару 1930) ово забележио: „Обвезник чиновничког реда Мирко М. Мићић рођен у Рожанству, срез златиборски, округ ужички, погинуо 12. августа 1916. у Острову од бомбе аероплана као иследник Добровољачког одреда.”

Несвакидашња је била судбина Мирка Мићића, пуког сиромаха рођењем у посним брдима, који је упорношћу и знањем у младости догурао до адвоката и комитског војводе, добровољца који је јуначки стао у одбрану народа и отаџбине. Родио се у Рожанству 30. септембра 1884. као четврто дете сиромашних земљорадника Миладина и Стане. О томе у „Биографском лексикону Златибора” (са 484 животописа) пише Милисав Р. Ђенић.

„Мирко је са основним образовањем отишао као дечак у свет да се избори за бољу и срећнију будућност. Завршава средњу школу и правни факултет, па у Београду почиње да ради као адвокат.

У време великих злочина турских и арнаутских наоружаних банди над хришћанским живљем у Јужној Србији и Македонији током прве деценије 20. века све више расте расположење да се крене у помоћ својим сународницима. Мирко Мићић учествује у комитским акцијама, истиче се јунаштвом и организаторским способностима, те добија звање војводе.

Учесник је балканских и Првог светског рата у којима је стекао чин подофицира, а 1915. године се са добровољачким јединицама повлачи преко Албаније и стиже на Крф“, наводи Ђенић.

У крфским војним припремама за одлазак на Солунски фронт ни добровољачке јединице нису запостављене. После извршених припрема добровољци су заједно са осталом српском војском пребачени у околину Солуна.

„По распореду српске Врховне команде, четири батаљона Добровољачког одреда војводе Вука заузели су положаје на релацији Корча–Лерин–Острово. Бугарске снаге, потпомогнуте коњицом и немачком авијацијом, отпочеле су 4. августа 1916. офанзиву на овом делу фронта. Ту је у једној борби од бомбе аероплана смртно страдао комитски војвода Мирко“, пише у „Биографском лексикону Златибора“.

Слично, али с друкчијим навођењем места погибије, стоји и на спомен-табли која се и данас налази на здању старе основне школе у Рожанству: „Војвода комита Мирко Мићић, наредник и бивши адвокат учествовао је у свим ратовима добровољно. Погибе 16, августа 1916. г. на острву од бомбе немачке. Овај спомен подижу отац Миладин, мајка Стана, браћа Рајко и Добривоје Мићић“.

Због добровољног храброг војевања име Мирка Мићића у ово време носи једна улица у његовом родном Рожанству на Златибору.

Бранко Пејовић