Слободна Херцеговина, 10. 4. 2025, ЖИВИ СМО ЈОШ! – У Београду обиљежено 80 година од голготе гатачких равногораца

Храм Светог Александра Невског, парохијски дом: Историсјки час Клуба Грачана у Београду Фото: Слободна Херцеговина, Трифко Ћоровић У београдском храму светог Алесандра Невског, у суботу 5. априла 2025. године, у организацији Клуба Гачана, поводом 80 година од страдања припадника ЈВ(уО) изгинулих на знаним и незнаним мјестима, највише на Лијевчу пољу, Зеленгори и Зиданом Мосту служен је помен, а потом је у парохијском дому одржан историјско-поетски осврт посвећен…

Цео текст

Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]

Мапа минималних албанских територијалних претензија Фото: Искра, К. Буровић, Маргиналије, Женева, 2003, снимак Fatos Arapi, pesnik i profesor političke ekonomije na Državnom universitetu u Tirani, sigurno i član Partije rada Albanije, koja pretendira da je komunistička, internacionalistička, u njegovoj studiji CIKLI I KRESHNIKËVE – BËRTHAMA DHE RREZATIMI I TIJ (Krajišnički ciklus – jezgro i njegovo zračenje), štampana u jednom od glavnih časopisa Albanije…

Цео текст

Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]

Прво заседање АВНОЈ-а, Бихаћ, Независна Држава Хрватска, 26-27, новембар 1942. године Фото: Википедија Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,…

Цео текст

Вечерње новости, 1. 12. 2023, Др Никола Жутић: КРОАТИЗАЦИЈА СРБА КАТОЛИКА: Хрватско отимање дубровачке српске писмености и ћириличних и латинских књига

Натпис назива друштва „Душан Силни“ у Дубровнику почетком 20. века Фото: Bileca.rs И ПОРЕД изузетно јаке прозелитске пропаганде српско католичанство је дуго одолијевало кроатизацији, што се нарочито испољавало у Дубровнику и јужном приморју. О Дубровнику као националном и културном сједишту јужнодалматинских Срба најбоље свједочи попис становништва од 31. децембра 1890. године, по коме је дубровачка опћина имала 11.177 становника, од којих је…

Цео текст

Глас Српске, 23. 7. 2023, Часопис Босанска вила и њен значај за народ: Лет кроз српски свијет

Босанска вила, Бр. 18, заглавље Фото: Глас Српске У остваривању улоге претплаћивања на књиге и књижевне магазине у настанку и развоју културног и националног питања у Босни и Херцеговини “Босанска вила” заузима централно место. У одсутности домаћих интелектуалних снага њени покретачи били су српски учитељи родом из пречанских крајева Божидар Никашиновић и Никола Шумоња, а значајан је био…

Цео текст

Политика, 25. 5. 2023, Руђер Бошковић у кризи идентитета

Руђер Бошковић (1711-1787) Фото: Фото: Влахо Буковац, Народни музеј Србије, дар Михајла Пупина, Политика

Покренута процедура да се званичном називу аеродрома у Чилипима код Дубровника придода име једног од најславнијих Дубровчана, чији је отац био Србин из Попова поља, а мајка пореклом из Бергама Хрватска новинска агенција ХИНА пласирала је вест како су дубровачке власти покренуле процедуру да се званичном називу аеродрома у Чилипима…

Цео текст