Контроверза око броја жртава Србоцида 1941-1945. у Јасеновцу, логору смрти тадашње хрватске државе, не јењава и у међувремену је постала и једна жалосна српско-српска рововска битка. Заклети статистичари кажу и то с правом да је статистика до сада поименце потврдила око 80.000 жртава. Оно на шта они немају право, то…
ЧЕЛНИЦИМА нацистичког сателита Независне Државе Хрватске у априлу 1945. је било јасно да се њихов покровитељ, немачки Рајх, налази пред потпуним поразом и да је време да се уклоне трагови незапамћених острашћених злочина над Србима, Јеврејима, Ромима и противницима нацизма у систему логора Јасеновац. Усташки крвници су добили наређење да… 
Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић. Ристић је рекао…
Оно што се догађало са Србима 1914-1918. сасвим одговара дефинисаном појму геноцида у Конвенције Уједињених нација о геноциду (1948) Да ли су у Првом светском рату Срби претрпели геноцид? У српској историографији ово питање и данас изазива несналажења и недоумице. Срби су, наиме, заједно са Русинима, први народ који је,…
Историчар Милан Гулић изјавио је Срни да је НДХ оставила крваве трагове у својој политици геноцида и настојању да уништи читаву популацију српског, јеврејског и ромског народа на тој територији, те да су се посљедице тога трајно одразиле на демографску слику Срба на Балкану. Гулић је навео да је тешко…
Конференција о Алојзију Степинцу, коју је у седишту Европског парламента организовала европосланица ХДЗ-а Жељана Зовко, проблематична је самим тим што се одржава у политичкој инситуацији и има за циљ да пошаље неке политичке поруке и релативизује историјске чињенице, рекао је историчар Милан Гулић. Он је за Танјуг навео је догађај…
