Политика, 9. 9. 2025, Босанска Бојна живи само један дан годишње

Споменик борцима и жртвама фашизма у Босанкој Бојни Фото М. Пилиповић, Политика Судбина села код Велике Кладуше илустрација страдања овдашњих Срба у прошлом веку Ратни дневник историчара, генерала и народног хероја Југославије Ивана Шибла, борца Бојанске чете у Другом светском рату, на основу којег је 1969. године, у српским селима код Велике Кладуше снимљен један од најбољих југословенских филмова „Кад чујеш звона”…

Цео текст

Геополитика магазин, 25. 8. 2025, Срби и Италијини против усташа – Мила Михајловић

Др Мила Михајловић Фото: Геополитика, приватна архива аутора Др Мила Михајловић, писац, преводилац и уметник, аутор књиге „Југославија: април 1941−септембар 1943.“, говори за Геополитику. Италијански војници су 1941. године били запрепашћени и згрожени усташким терором над Србима у НДХ. Велики број Срба, бежећи испред усташког ножа, спас je нашао у италијанској окупационој зони. Српски политички прваци из Лике…

Цео текст

Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ – Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе

Срби (сережани) граничари у Славонији и Срему, половином 19. века Фото: Вечерње новости, Музеј војне и ратне повијести Пакрац ФБ налог ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница. Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози…

Цео текст

Ћирилица, 24. 7. 2025, Василије Ђ. Крестић: Геноцидна идеологија Хрвата – о узроцима и времену настанка

академик Василије Крестић Фото: Печат Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог…

Цео текст

Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса – Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]

Треће заседање АВНОЈ-а, Београд, 3. август 1945. Фото: Музеј Југославије, Wikimedia Commons, CC BY SA 30 Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе. Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање…

Цео текст

Искра, 8. 5. 2025, Док се чека избор папе: Марко С. Марковић о папизму и Србима

Крсташка опсада Константинопоља 1204, минијатура у венецијанском рукопсу Ж. Вилардуенове историје Четвртог крсташког похода (De la Conquête de Constantinople), око 1330. Фото: Wikimeda Commons Уводна напомена Марко С. Марковић (упокојио се 2012. у Француској ), један од највећих српских мисилаца друге половине 20. века, доктор са Сорбоне и аутор низа значајних књига, бавио се, између осталог, и односом римокатолицицизма и православних Срба у 20. веку. Доносимо два његова текста, која нас подсећају да је…

Цео текст