Искра, 8. 5. 2026, Траговима нацистичких ратних злочина: Интервју са Виктором Бејатовићем

Стрељање Срба у Крагујевцу, 1941. Фото: Музеј 21. октобар Виктор Бејатовић, рођен у Београду 1977, антрополог и стручњак за форензичку анализу ПИ, аутор књиге „Лепеза смрти“, о злочину „просвећене Европе“, маскиране у нацисте, године 1941, 21. октобра у Крагујевцу, као и других научних радова о злочинима у Јадру, Ужицу, Краљеву. Бави се научно-истраживачким радом из области физичке антропологије, војне…

Цео текст

Политика, 18. 1. 2026, Војвода Вук у сећању Јадра, Подриња и Србије

Старавински вис (1035 m), место погибије Војводе Вука (1350 метара северозападно од „Грунишког виса”, Груништа, на топографској карти Војногеографског института означен је као Врот, 1128 m) Фото: Wikimedia Commons, Petar Milošević Савременици су команданта Јадарског четничког одреда описивали као човека строге личне дисциплине, ненаметљивог, а чврстог ауторитета и јасно израженог моралног кодекса Име Вojина Поповића, познатијег као Војвода Вук, не припада само војној историји Србије, већ и простору из којег је црпео снагу, Јадру и Подрињу. Веза између овог краја и…

Цео текст

N1, 13. 10. 2024, Бруталније и од стрељања у Крагујевцу: Дани када су нацисти завили у црно Драгинац и Јадар [из Архиве] На данашњи дан

Одмазда 342. пешадијске дивизије Вермахта у Јадру, октобар 1941. године Фото: Музеј револуције народа и народности, Инв. бр. 12424, znaci.org Тачно 2.677 цивила је званична коначна бројка убијених цивила међу којима и стотине деце, од који су нека била стара само три-четири дана, у масакру који су починили немачки нацисти, а који се десио октобра 1941. године у Драгинцу и још неколико јадарских села. Међу невиним жртвама је 305 деце…

Цео текст

Печат, Фонд стратешке културе, 18. 8. 2014, Витали Жучни: Век после битке на Церу „дођи Швабо, да видиш“ [из Архиве]

Панорама бојишта Церска битке са котама, поглед из Шапца Фото: Wikimedia Commons, Pink Flojd Аустро-Угарски Генералштаб сачинио је после јапанског напада на далеком истоку и пораза руске флоте код Цушиме, почетни операцијски план као стратегиски документ за превентивни оружани напад на Србију иза проглашења анексије БиХ. План је као кључну битну одредницу садржавао предвиђање реакције руске војске, на агресију против Србије. Ако Русија не…

Цео текст

Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]

Манастир Жича после немачког бомбардовања 10. октобра 1941. Фото: Архива Манастира Жича О устаничкој традицији српског народа писано је много, различитим поводима и са разноврсним намерама. Кроз неговање сећања на пропаст средњовековних српских држава, на побуне против туђих држава и царстава, на хајдуке и ускоке, на бојеве Црногораца и Херцеговаца са Турцима, потом на Први и Други српски устанак, Невесињску пушку, та…

Цео текст

Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]

Одмазда 342. пешадијске дивизије Вермахта у Јадру, октобар 1941. године Фото: Музеј револуције народа и народности, Инв. бр. 12424, znaci.org Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру – с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању…

Цео текст