Вечерње новости, 22. 7. 2023, Хрвати негирају Косовски завет у дубровачкој књижевности

Иван Џиво Гундулић (1589-1638) Фото: Википдија

Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање АКО језик на коме је једна књижевност писана одеређује и коме та књижевност припада, како су нам то рекли чувени писци и србисти у тексту који смо јуче објавили, онда нема никакве сумње да је дубровчка књижевност – српска. Али,…

Цео текст

Вечерње новости, 21. 7. 2023, Својатају Андрића, а морају да га – преводе

Мирослављево јеванђеље (12 в) , стране 1 и 2 Фото: Народна библиотека Србије, Википедија, Nikola Smolenski

Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање ГРАНИЦЕ било које књижевности не могу бити одређене по државним, временским или било каквим другим оквирима. Српска књижевност је и настајала и настаје где је год писац на српском језику писао или сада пише, у било којој земљи, на било…

Цео текст

Печат, 28. 4. 2023, Академик Василије Крестић: О нужности да се што пре подигне српски Јад Вашем, меморијални центар посвећен жртвама геноцида

Академик Василије Крестић писао предговор књиге Фото В. Данилов В. новости Згрожен стравичним злочинима који су се дешавали у Независној Држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није…

Цео текст

Имеђу сна и јаве, 4. 1. 2022, Драгољуб Петровић: ’Хрватска ћирилица‘ – где тога има?

Хумска плоча (10-11. век), најстарији ћирилски споменкик у Хуму / Херцеговини Фото: Википедија, Општина Љубушки Данашњи Хрвати не признају да су њихову културу најдубље обележили управо Срби Хрвати присвајају све тековине Срба, а неће да се помире с чињеницом да се данас могу распознати једино по ономе што су им Срби оставили. Натко Нодило, историчар: „Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином“ и…

Цео текст

Тамо далеко, 17. 3. 2019, Предраг Савић: У смрт због бритког пера и српства – како су страдали Антун Фабрис и Урош Тројановић

Антун Фабрис (седи лево), Алекса Шантић (у белом оделу) са уредништвом српског часописа „Срђ“ Фото: Википедија Мало ко данас зна ко је био Антун Фабрис? Још мање људи зна да је био – Србин. И то посебног кова. Новинар, писац, уредник и један од вођа српског римокатоличког покрета у Дубровнику. Антун Фабрис живот је изгубио због љубави према српству и објављивања једне родољубиве песме. Управо љубав…

Цео текст

Политика, 4.10.2017, ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ, академик: Велике су грешке чињене због слоге и јединства

Академик Василије Крестић Фото: © Геополитика / Милан Тимотић

„Сматрам да је подједнако неморално кривотворити историјске чињенице, као што је неморално прећуткивати их. У оба случаја, историја се подешава, прилагођава или подређује некоме или нечему. Историја није сама себи циљ, она треба да послужи националним и државним интересима, али само строго провереним и научно доказаним чињеницама”, каже академик Василије…

Цео текст