Професор Радомир Јовановић из Жиче у писму за рубрику Међу нама, објављеном 22. јуна, пише: „Говори да бих те видео”. Човек мора да се послужи мислима Достојевског: Да ли ја то видим што други не виде, или други не виде оно што ја видим? Професор Јовановић из „Свете седмоврате Жиче”,…
После Другог рата, Дивосељани су опростили, ширили братство и јединство, заборавили своје жртве, докрајчили цркву коју су усташе минирале, 90-их куће у селу су попаљене и порушене. Дивосело код Госпића сада је пусто, у селу живе само мртви Док је у ноћи између 4. и 5. августа у православној цркви… 
СВУ оригиналност и зачудност наших међуратних авангардних покрета, њихов значај у светским размерама, али и трагичне судбине већине актера, оживео је у монографији „Зенитодадаизам у српској књижевности“ Предраг Тодоровић. Ова књига у издању Института за књижевност, која доноси до сада непозната открића, на више од три стотине страница, у великом…
Са екскурзијом Карловачке гимназије био сам први пут у Војном музеју на Калемегдану. Сећам се да ме је посебно узбудио ауто у којем је 9. октобра 1934. у Марсеју убијен краљ Александар Карађорђевић. У музеју је била изложена и краљева адмиралска униформа попрскана крвљу, а у посебној витрини велики парабелум…
СИМПТОМАТИЧНО је да су, изгледа, једино у Србији стрељани и прогањани глумци због свог глумачког посла у време окупације док су, на пример, у Хрватској, где су позоришта током рата радила пуном паром углавном, несметано наставили своје каријере (на пример Јоже Хорват, Бела Крлежа, супруга хрватског књижевника Мирослава и други).… 
СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло „буржоазије и народних непријатеља“, као носилац „великосрпског хегемонизма“, били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду, међу становништвом, мешала су се двојака осећања – страх и еуфорија. Еуфорију…
