На главном путу који пролази поред Доморовца, рано јутрос, срећемо две старице и човека у запрљаном оделу. Срби су. После Доморовца, нема Срба поред главног пута. Има их, успут, у изолованом Одановцу, којег још називају и Кршљанце. Улазимо у Рогачицу и, не чекајући да ми отац, као и сваки пут… 
Они који дуже памте питају кад су то и у ових 25 година, а и раније – у последњих 50 или 70, 100 година – Срби овде мирно живели, кад су то могли увече да легну, а да су сигурни да им неко неће ударити на кућу, чељад, имовину Једино… 
Прилично фреквентан простор на ободу Грачанице више од две и по деценије препознатљив је по монтажним баракама и тесним гвозденим контејнерима – конзервама, како су их називали Срби, ту смештени непосредно по Мартовском погрому 2004. године. Надомак контејнера су плаво-беле металне бараке – нека врста скромне ратне болнице отворене заслугом… 
СИРЕНЕ су се огласиле, а Прокупље, Краљево, Београд, Нови Сад, Приштина, Сомбор, Панчево и многи други градови наше земље задрхтали под ударима бомби. Те ноћи, 24. марта 1999, у 19.45, прекинута је тишина. Почела је војна операција НАТО, која ће трајати 78 дана и оставити за собом рушевине, угашене животе… 
Без одлуке монаштва и свештенства СПЦ, првенствено Епархије рашко-призренске о останку и организовању преосталих Срба и без оних који нису избегли или који нису протерани, данас не би могли да причамо о постојању српског народа на простору Косова и Метохије. Истовремено, док привремене приштинске институције од почетка нису показивале жељу… 
СЕЛО Добрчане на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији данас је насељено искључиво Албанцима. Не разликује се много од свих осталих села у којима је после сукоба 1999. године отишао и последњи Србин. На сваком кораку заставе „Косова“ и Албаније, величају се успомене на терористе, њихови споменици су уређени.…
