Српски меморијал, N1, Kaldrma.rs, BeogradUživo, 8. 12. 2025, Како је изгледао Булевар краља Александра пре… – Цветко Јовановић, човек кога су Београђани сачували у памћењу

Механа и гостионица ’Цветко‘, пре Првог светског рата Фото: Калдрма, из оставштине Јордана Петровића, потомка Цветка Јовановића, Kaldrma.rs Ако сте икада прошли Булеваром краља Александра и застали код вреве Цветкове пијаце, вероватно нисте размишљали о томе да управо ту лежи прича о једном од најважнијих београдских предузетника с почетка 20. века. Овом човеку су одузели имовину, добротворни фонд, чак и улицу која је носила његово име, а учинио…

Цео текст

Политика, 11. 2. 2012, Милан Четник: Култ Светог Саве код римокатолика [из Архиве]

Насловна страна другог издања Качићићеве књиге Разговор угодни народа словинскога, посвећено пресветлом кнезу Луки Ивановићу из Доброте, Бока Которска, из 1759. године Фото: Град Шибеник, sibenik.hr Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Духовни ауторитет Светог Саве Српског у далматинском приобаљу, од почетка шеснаестог па до краја осамнаестог…

Цео текст

СПОНА, 10. 9. 2025, Интервју са Јасмином С. Ћирић за Слово: Живо памћење на стазама тешких времена

Др Јасмина С. Ћирић и Милутин Станчић Фото: СПОНА Простор данашње Северне Македоније препун је трагова које су оставили српски владари током претходних векова. У каквом су стању, како се о њима води рачуна, како их сачувати за будуће генерације, само нека су од питања која, у разговору за Слово, постављамо др Јасмини С. Ћирић, доценту на Филолошко-уметничком факултета…

Цео текст

Политика, 9. 1. 2019, Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији [из Архиве]

Фреска Краља Марка (лево) и ктитора Каља Вукашина (десно), изнад јужног улаза у цркву Марковог манастира (Маркова Сушица, Скопље, 1345-1372), посвећеног Светом Димитрију (у средини). Фото: Wikimedia Commons Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао…

Цео текст

Политикин Забавник, 9. 9. 2011, Мутна и крвава – Битка на Марици [из Архиве] На данашњи дан

Битка са сипахима (турска, селџутска а затим отоманска, тешка коњица) Битка за турски барјак, Јузеф Брандт (Józef Brandt), уље на платну, 1905. Фото: Национални музеј Краков, Wikimedia Commons После олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна Крајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава…

Цео текст

Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]

Андрићград: Споменик Мехмед--паши Соколовићу и патријарху Макарију (Соколовићу) Фото: РТС „Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus)   Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува…

Цео текст