У Сремској Митровици отворена је изложба „Народ, жртва злочина“, поводом 80 година од „акције Виктора Томића“, тек једног таласа насиља НДХ. наш саговорник, докторанд политикологије, запослен у Музеју Срема један је од аутора изложбе Стево Лапчевић је истраживачки рад о геноциду у Срему отпочео серијом новинских и публицистичких чланака, објављених… 
Средином 19. вијека у Далмацији, крунској земљи аустријског царства, град Шибеник, бисер Јадрана, био је под снажним културним утицајем раније вишевјековне млетачке управе. Красиле су га старе грађевине, међу којима и четири српске православне цркве: Св. Лукијана (1569), храм Часног крста (1600), црква Св. Спаса (1778) и Саборни храм Успења…
ТВРДЊА да су деца са Козаре и из Босанске Крајине била смештена у прихватилишта, а не у логоре, да су добијала добру храну, а не да су изгладњивана, да се о њима бринуло, нема утемељење у историјским изворима и научним тумачењима прошлости. Подаци и поуздано знање којим располаже историјска наука…
Почетком маја 1941. године мучен је, па убијен епископ бањалучки Платон (световно име Миливоје Јовановић). Заједно с њим убијен је и Душан Суботић, архијерејски намјесник из Босанске Градишке Прота Даниловић је прва позната жртва геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској са подручја Приједора. Иако је прије рата имао добре…
Академик Василије Крестић коментарисао је да документ Хрватске академије науке и уметности (ХАЗУ) у ком тражи да Србија пре уласка у ЕУ испуни низ захтева, између осталих да се одрекне „великосрпске пропаганде“, „мита о Јасеновцу“, да призна Буњевце за Хрвате и односа према Алојзију Степинцу, представља апсолутну уцену и безобразлук.…
ПЕТОГ децембра 1621. лета Господњег римокатолички свештеник Пасквалин извештава у писму Ватикану да је крстио Николу Копчића „муслимана из Босне“, старог 17 година, а 25. октобра 1623. скадарски бискуп Доминик Андриаши шаље „радосну обавест“ Светој столици да је превео у римокатоличку веру 305 православаца. Ово су само прва два од…
