Глас Српске, СРНА, 26.7.2017, Филм о страдању Срба у Јасеновацу не кочи новац, већ политика

Хрватски усташки логор Јасеновац, јужна капија логора III, Циглана Фото: Архива

Београд – Филм о страдању Срба у концентрационом логору Јасеновац није снимљен због недостатка политичке воље, а не због мањка новца, тврди режисер Драган Елчић, добитник низа међународних признања за документарна остварења.

„Одговорно тврдим да држави није стало, јер да је држави стало – давно бисмо га снимили. Само треба анализирати колико је новца дато за којекакве филмове који су у међувремену рађени“, истиче Елчић за Срну.

Елчић „на бази огромног искуства које је стекао радећи разне филмове, и документарне и телевизијске“, истиче да „постоје неке ствари које су табу тема, попут Јасеновца, и то, прије свега, због политичких разлога“.

Он напомиње да, при томе, ниједан политичар или било која државна институција никад неће јавно изаћи и рећи да – нису за то.

„Рећи ће увијек да желе филм о Јасеновцу, али, када се крене у причу, дође се до зида“, оцјењује Елчић.

Према његовом мишљењу, да је политици стало, давно би био расписан национални пројекат на тему Холокауста у Другом свјетском рату над Србима или директно о Јасеновцу, па би онда, на основу тога, дошли и сценарији.

Елчић тврди да су српске филмаџије расположене да праве филмове о страдању Срба, али да ту тему треба да „погурају“ и Српска православна црква и Српска академија наука и уметности.

„Из њихових `скута` треба покренути ту иницијаву. Распише се конкурс, дођу озбиљне приче, па озбиљни људи ће приступити анализи те приче – каква је, да ли је треба допунити, поправити. Онда ће то изаћи као национална ствар“, појашњава Елчић.

Он сматра да треба организовати округли сто – да се јавно изађе и каже зашто Срби немају филмова, не само о Јасеновцу, него, генерално, о Холокаусту у Другом свјетском рату, о логорима Јадовно, Јастребарско, Стара Градишка, Лепоглава, Ђаково, Керестинац, о херцеговачким јамама…

Елчић наглашава да „не би било добро да се сними филм о Јасеновцу који ће бити за популистичко приказивање, него би такав филм требало да прође одређене филтере, историјске и чињеничне“.

„Шта ћемо ми добити ако је то само филм за популистичко приказивање? Да се негдје некоме додворимо? Да би отишли на неки фестивал и добили награду?

Или нам је стало да се покаже онако како јесте, а да не буде нешто `између редова`“, наводи Елчић за Срну.

Он тврди да је филм о Јасеновцу политичка ствар, „јер, ако би се правио само умјетнички филм, био би изгубљен смисао зашто се уопште прави та прича“.

Елчић појашњава да је наилазио на огромне проблеме у свом раду на филмским пројектима са „анатемисаним темама“, као што су кратки документарац о Јасеновцу „Саво, водо“ или филм о егзодусу сарајевских Срба.

Истиче да је имао „ужасне проблеме“ у вези са филмом „Крст-ић“ о страдању Срба, као и са „Балканским синдромом“ из 2000. године, који је „више занимао Италијане и неке друге“, а иста ствар је и са „Олујом“ и „Бљеском“.

„Радио сам неколико филмова о Косову: `Чувари тишине`, `Дрита`, `Милица`. Иста је ствар – нико вас не дира, али осјетите да би `било добро да се не таласа и не прича о томе`“, каже Елчић.