Последње деценије XIX века британскe колонијалнe трупе трпеле су честе поразе у Пешевару од ратоборних и поноситих Паштуна, који нису желели бити њихово колонијално робље. Смишљајући како да се промени однос и постигну жељени „успеси“, досетио се неко од надмених колонијалних господара да се примени ловачка тактика. Тада, на потконтиненту… 
Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру – с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању… 
НА ОСНОВУ чињенице да су само у Србији створене аутономне покрајине, Веселин Ђуретић је закључио да је „авнојски концепт био у основи и у појединостима постављен тако да изазове пропартизанску поларизацију несрпских снага. На оваква тумачења упућивало је Титово руководство, јер је своје федералне концепције представљало као прави ударац велико-… 
Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату На Великом школском часу, централној манифестацији октобарских комеморативних свечаности у Крагујевцу, ове године је крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама изведена поема „Лекције из памћења” Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића.…
Због чега су за различите федералне јединице узете границе настале у различитим историјским тренуцима – за Босну и Херцеговину 1878, за Црну Гору и Србију 1912, пре Првог балканског рата, за Словенију 1929, а за Хрватску 1939. година? Зашто није узета иста година? Ово нису академска већ далекосежна политичка питања,… 
Из мрака голооточких сећања Драгутин Добривојевић издваја дочек нове 1950. године. Била је то „срећна Нова“ под усташким батинама, уз Титове речи и велебитску буру. Непосредно пре те „срећне Нове“ дошли су из Сарајева, из Босне заправо, батинаши, усташе из ратне Ханџар-дивизије. Били су то млади муслимани који су издржавали…
