Блиц, СРНА, 30, 1, 2018, Истраживачи злочина у Јасеновцу нису могли да поднесу те сцене – ’Гомила дечијих чизмица прекривала је лешеве‘ [из Архиве]

Ускочка шума: Рекогнистицирање дела логорских јама Фото: Вечерње новости, књига „Концентрациони логор Јасеновац“, Антуна Милетића

Истраживаче који су радили на откопавању мањег дела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог века највише су шокирале бројне дечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих пре затрпавања јаме земљом…

У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те антифашиста, хрватска страна нерадо цитира оне које су вршили ископавања током шездесетих година прошлог века и који сведоче да је само у мањем делу концентрационог логора у јаме бачено до 130.000 људи.

Уз ову бројку, коју помиње вођа истраживања Здравко Марић, угледни археолог и некадашњи директор Земаљског музеја у Сарајеву, треба напоменути да 19 година после рата није било могуће одредити колико је тачно људи убијено.

Многи лешеви су бачени у Саву и на друга места, па нису ни могли бити урачунати у укупан број. Тако су убројани само они који су завршили своје животе у јамама.

Ипак, постоји велики број сведочења о масовним егзекуцијама и бацању лешева у реку и на друге локације, које тада нису отваране нити испитиване.

Основна је претпоставка да је, када се урачунају убијени и у већем делу логора на хрватској страни, та црна бројка много већа. Мада ни тамо нико не може да утврди колико је људи заиста убијено због времена које је прошло од завршетка рата до ископавања у Јасеновцу.

Тај број, према рачуници историчара и археолога, износи више стотина хиљада убијених, и то само оних који су бачени у јаме.

Здравко Марић и тим који је предводио, оставили су сведочанство и податке о начину рада и рачунању броја жртава, те њиховој старости, што даје јасну слику шта се у Јасеновцу заиста дешавало.

Треба напоменути да је рад на ископавањима прекинут, јер многи чланови тима, који је био састављен из свих југословенских република, нису више физички ни психички били у стању да наставе посао након онога што су у Јасеновцу затекли.

На основу изјава преживелих логораша, па и ухваћених усташа сазнало се да су људи убијани и закопавани и на бројним, до тада, непознатим местима, да су убијани и убацивани у бајере, чија су дна очишћена без проучавања садржаја муља.

Такође, жртве су укопаване и у „насип смрти“ у логору Циглана, те у великом броју убијани на обали и бацани у реку Саву, извођени из теретних вагона којима су довожени у логор. Колико је у комплексу логора Јасеновац заиста убијено људи вјероватно се неће никада тачно ни сазнати.

Река Сава је одроњавањем десне обале 1981. и 1989. године разорила две масовне гробнице у близини насипа на овој страни. Гробница одроњена 1981. године била је дугачка 73 метра, а истраживањима 1963. и 1964. године откривене су 162 дугачке гробне јаме.

Од тога, педесетак њих биле су масовне. Утврђено је да се у неким јамама налазе два слоја посмртних остатака јасеновачких жртава. На целој Градини, број жртава на метру квадратном гробнице могао се сигурније утврдити једино на гробној јами број 112Б.

На метру квадратном 13 убијених

Гробница је била дугачка 60 метара, а сондиран је само један њен крај величине 6 са 2,5 метара. Антрополози су на овом простору, површине 15 метара и дубине 1,80 метра, пронашли остатке 13 убијених особа на метру квадратном.

Међутим, ни ови подаци не могу бити мерило за израчунавање броја јасеновачких жртава. То илуструју сондирања из 1989. и 1990. године (26 јама), која су открила искључиво мање и плиће јаме, што указује на могућност откривања до сада непознатих гробних јама.

Бројеви од којих подилази језа

Узорак дела, односно само краја, гробница 112Б даје најужаснију слику јасеновачких злочина. У њој је идентификовано 48 жртва млађих од 14 година, 14 убијених било је старости од 14 до 18 година, 34 су биле старе до 25 година, 32 жртве имале су до 35 година, до 50 година било је 28 убијених, а остали су имали изнад 50.

Непосредно испод површине гробнице до дубине од око пола метра, нађен је велики број грумења и груменчића креча. На дубини од једног метра испод површине појавили су се остаци одела, нераспаднута обућа и кишобрани.

Међу овим предметима највише су шокирале бројне дјечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним и набацани су на њих пре затрпавања јаме земљом.

Испод дубине од 1,80 метара налазио се слој тврђег стерилног наплављеног речног песка, наводи археолог Здравко Марић.

Због дуготрајне влажности овог терена очувало се нешто меса на људским костима, а у свим лобањама очуван је, мало дехидриран и смањен мозак.

Плетенице и седе косе

На свим лобањама у потпуности је очувана коса, а проседа и седа доказ је убијања стараца. Код многих жена, претежно код девојчица, коса је била исплетена у плетенице. Реч је, углавном, о особама сеоског порекла.

Већина људи, њих око 90 одсто, убијано је ударцем овалног чекића, дугачког око 12 центиметара, пљоштимице у главу.

Жртве су очигледно доведене из својих кућа и на Градини, без прелажења Саве и уласка у логор, убијане. Највероватније је реч о становницима поткозарских села, закључили су истражиоци током делимичног ископавања дела јасеновачког комплекса.

Јасеновачки пакао трајао је од 20. августа 1941, када су у Јасеновац допремљени први логораши, па све до 22. априла 1945. године.

У целој овој ужасној причи јасно је да су у Јасеновцу војници, усташе и делови војске добровољаца Независне Државе Хрватске масовно убијали цивиле, ненаоружано становништво – највише Србе, Јевреје и Роме, те оне Хрвате и муслимане који су сарађивали или били у блиском сродству са партизанима или илегалцима.

Елаборати о истраживањима, са комплетном документацијом, предати су у четири примерка Републичком одбору Савеза бораца НОР-а у Сарајеву 1965. године.

Предата је и сва оригинална документација, сачињена на терену током истраживачких радова.

Све што су релевантне особе које су ископавале Јасеновац или биле упознате о истраживањима откриле и научно израчунале говори да је у Јасеновцу на најужасније начине убијено више стотина хиљада људи – од мале деце од старих лица.