
Флора Сендс на комеморативној поштанској маркици ПТТ Србије 2015. Фото: Википедија
Није мали број странаца који су, чувши за несрећу српског народа у Првом светском рату, похитали да помогну земљи на умору. Ипак, по животној причи, пожртвованости и храбрости коју је показала, нарочито се истиче једна Енглескиња – Флора Сендс.
Флора Сендс рођена је у малом мјесту Недер Попитон у Јоркширу 1876. године.
Била је школована, а поред тога у младости је учила да јаше, пуца из ватреног оружја и вози аутомобил. Имала је 38 година када је избио Први свјетски рат и одмах се пријавила за медицинску сестру у британској војсци.
Тамо ју је, међутим, сачекало разочарање. Одбијена је јер није прошла потребну обуку, а речено јој је и да има „много обученијих од ње“, пише Историјски забавник.
А онда је Флора чула да Србији треба помоћ…
Био је крај 1914. и широм Европе почели су да се организују групе медицинских сестара и доктора да крену пут Србије. Флора је у томе видјела своју шансу. Пријавила се и постала дио Англо-америчке јединице који је одмах кренуо за Балкан.
Све до коначног слома Србије у јесен 1915. и повлачења преко Албаније, Флора је радила као медицинска сестра у ратним болницама широм Србије укључујући и у Ваљево, „граду болници“ током страшне епидемије тифуса. Кратке боравке у Енглеској користила је за прикупљање помоћи Србији, прије свега медицинског материјала.
А онда је стигла наредба о повлачењу. Флора је одбила наређење да оде са медицинским особљем у Солун. Уместо тога жељела је да до краја остане са војском. Једини начин за то био је да се пријави у редове војске, што је и учинила.
Једино чега се Флора бојала било је да не буде терет војсци и као такав им отежа повлачење преко Албаније. Официр српске војске Милош Васић рекао јој је да ће бити управо сутротно јер ће „њено присуство охрабрити војнике – она за њих представља цијелу Енглеску“.
И тако је Флора постала дио Другог пешадијског пука 1. позива Моравске дивизије „Књаз Михаило“, у народу много познатијег као Гвоздени пук.
Флора у рату
Флора је већ имала 40 година када је први пут искусила прави рат, али није узмакла. Показала се као јунак и постала је једина жена официр српске војске за вриjеме Првог свjетског рата. Одликована је са седам медаља.
Током 1916. била је рањена и тада је у болници надомак Солуна упознала још једну српску хероину – Милунку Савић.
У свом дневнику Флора је касније записала да ју је далеко млађа „колегиница“ одушевила својим духом и храброшћу. По њеним рijечима, Милунка није могла да дочека да се врати на фронт, да је стално устајала из кревета и „шеткала“, што је сестре доводило до нервног слома.
Крај рата Флора Сендс је дочекала са чином капетана.
„Наша Енглескиња“
Након рата, Флора је ријешила да се не враћа у Енглеску. Томе је вероватно допринijела и чињеница да је на фронту пронашла љубав. Удала се за саборца – официра Јурија Јуденича. Овај официр је након револуције у домовини ријешио да остане на Солунском фронту и ту је срео Флору.
Пар је кратко живио у Француској, али су ријешили да се настане у Београду. Истрајући у намјери да у свему помјера границе, Флора је једно вријеме возила први престонички такси.
Флора и Јуриј у Београду су дочекали и Други свјетски рат. Кажу да су их нацисти приводили, али не због испитивања већ не би ли их привољели да се изјасне у корист Немаца. Обоје су то одбили, преноси b92.net
Флорин супруг преминуо је у септембу 1941. године и након тога ратне дане, ова бивша ратница, је углавном проводила у самовању. Послије рата се вратила у домовину гдје је живјела све до смрти 1956. Било јој је 80. година.
Иронично, њени подвизи у Енглеској су углавном заборављени. У Србији је се помало и сјећају – РТС је 1997. о њеном животу снимио филм под називом „Наша Енглескиња“, а прије десетак година је добила и улицу у Београду на општини Савски венац.















![Вечерње новости, 8. 5. 2025, Дис сахрањен на острву Отони: Историчар Мирко Дрманац оповргава досадашње податке о смрти и вечној кући Владислава Петковића [На данашњи дан]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/05/otoni-crkva-agia-paraskeva-sahranjena-petorica-srba-1917-f-politika-biblioteka-dis-mirko-drmanac-w-45x45.jpg)


![РТРС, Глас Српске, СРНА, 2. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/02/2023-02-05-drakulic-spomen-pobijenim-srbima-1942-f-glas-srpske-45x45.jpg)
![Српско наслеђе, Број 15, 16, 17, ратнo издање – јун 1999, Др Животије Ђорђевић: Геноцид над Србима 1941-1945. [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/07/kolona-srba-sa-kozare-na-ulasku-u-logor-semlin-1942-w-45x45.jpg)




![Печат, 29. 9. 2017, Борисав Челиковић – САГА О МОЋИ СРПСКИХ КОРЕНА [из Архиве] Интервју, први део](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/10/borisav-celikovic-f-vecernje-novosti-boris-subasis-45x45.jpg)







