Глас Српске, 22. 4. 2026, Култура памћења: Не надамо се више ничему

Помен, илустрација Фото: СРНА детаљ

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево служењем парастоса у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима данас је почела обиљежавање Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије.

Породице несталих су подсјетиле са горчином на чињеницу да још није расвијетљена судбина 301 лица српске националности са подручја општина у Сарајеву и околини, те Вишеграда и Горажда.

Породице несталих и званичници са овог подручја положили су вијенце и цвијеће код централног Спомен-обиљежја.

Предсједник Републичке организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла да је ово тужан дан, не само за Сарајевско-романијску регију, него и за читав српски народ који памти шта се дешавало деведесетих година прошлог вијека.

– Посебно су тужне породице које још нису пронашле посмртне остатке својих најмилијих. На списку несталих у Републици Српској налази се 1.614 лица. Ми се данас подсјећамо и одајемо дужну пошту и страдалим војницима бивше ЈНА, које су припадници злочиначке муслиманске специјалне полиције `Шеве` погубили у Великом парку у Сарајеву, 22. априла 1992. године – рекла је Граорчева.

Она је позвала надлежне институције и затражила да посмртни остаци ових српских бораца, али и свих несталих српских жртава, буду пронађени, идентификовани и достојанствено сахрањени.

– Институције и породице из Републике Српске нису задовољне радом Института за нестала лица БиХ – констатовала је Граорчева и оцијенила да би се застој у процесу тражења несталих лица могао отклонити успостављањем института за тражење несталих лица Републике Српске.

Она је потврдила да је ситуација у спомен-костурницама веома тешка, што се посебно односи на костурницу у Миљевићима, гдје се још у потпуно неусловној простору налазе посмртни остаци 225 неидентификованих лица.

Граорчева је рекла да и костурнице у Невесињу у Бањалуци захтијевају санацију и реконструкцију, чак и изградњу нове костурнице у Невесињу.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић рекао је да град подржава невладине организације које се брину о несталим лицима српске националности.

– Неопходно је системско рјешење за убрзање процеса тражења несталих лица на нивоу Републике Српске, јер је само тако могуће ублажити и донекле зацијелити ране породица које не знају судбину својих најмилијих – рекао је Југовић.

Породице несталих које су присуствовале данашњем обиљежавању Дана несталих нису биле вољне за изјаве медијима, али су ријетки на то пристали.

Сања Чачар је рекла да је њен отац заробљен 22. априла 1992. године Стеван Ђокановић и да ни до данас нису нашли његове кости.

– Као породица погинулих бораца огорчени смо што за годину дана ниједан случај није ријешен. Ако не могу да нађу мог оца, било кога несталог српске националности могли су наћи. Нашалост ништа се не ради – истакла је Чачарева.

Она је констатовала да су у Спомен-костурници услови катастрофални и да нико ништа не подузима.

– Ми као породица погинулих бораца и ја као дијете погинулог борца видно смо разочарани. Покушавали смо на различите начине да дођемо до података. И сама не знам колико смо пута давали ДНК, али то мора да се ради на нивоу власти, али очигледно наше власти то ништа не занима – рекла је Чачарава.

Јелена Лаловић је такође пристала да се обрати медијима али прије тога је огорчено казала, „узмите моју прошлогодишњу изјаву, иста је и ове године“.

– Трагам за братом Гојком Голубовићем и ево прошле су толике године од 22. априла 1992. године и сваке године се 22. априла окупљамо овдје. Све нас је мање и мање и биће нас све мање. Значи причамо причу „из шупљег у празно“ и нико ништа не ради. Никаквих информација, никаквих података, нико није осуђен. Биће то тако и убудуће…, Ми као породица смо огорчени, разочарани. Не знамо ни коме да се обратимо и да ли ће ико икада да се потруди, да нам се обрати и каже неку ријеч утјехе, да се нечему надамо. Не надамо се више ничему – рекла је Лаловићева очито као и остале породице које су данас дошле у Миљевиће.

Према посљедњим подацима Организације породица несталих још се траже посмртни остаци несталих лица српске националности са подручја федералних општина, два из Вогошће, четири из Хаџића, по једно са Илиџе и Илијаша, пет из Вареша, 168 из Новог Сарајева, Новог и Старог Града, осам са Добриње и 82 из Горажда.

Са подручја општине Пале траже се три нестала лица српске националности, из Рогатице осам, са Сокоца три, из Вишеграда три и 13 из Трнова.

Од 965 пријављених несталих лица Сарајевско-романијске регије, идентификована су 664, а за 301 лицем српске националности још се трага.

Чланови Оганизације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила поручили су да и данас желе да подсјете на страдање Срба у Сарајеву, као српском стратишту, мјесту појединачних и масовних и измјештених српских гробница, те симболу масовног исељења српског становништва које је након рата било приморано да напусти своја огњишта.

Посебно их боли чињеница да у прошлој години Институт за нестала лица БиХ није идентификовао ниједно нестало лице српске националности са подручја Сарајевско-романијске регије.

Чланови Организација су подсјетили да је догађај који се односи на убиство осам војника бивше ЈНА 22. априла, 1992. године у Сарајеву, познатији као предмет Велики парк, само један у низу од многобројних трагичних страдања Срба у Сарајеву, повод да се тај дан обиљежава као Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије.

 
Жељка Домазет