Глас Српске, 23. 2. 2026, Ефраим Зуроф за Глас: Томпсон доказ да историјске лекције нису научене

Ефраим Зуроф: Није било геноцида у Сребреници, геноцид је био у НДХ и то много више над Србима него над Јеврејима Фото: Arikb CC BY-SA 3.0, Википедија

Ако неко попут Марка Перковића Томпсона може да привуче 50.000, 100.000 и више људи на концерт онда нешто заиста, заиста није у реду.

Каже то чувени ловац на нацисте и доскорашњи директор центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму, историчар Ефраим Зуроф, који је за „Глас Српске“ коментарисао све чешће коришћење и толерисање симбола повезаних са усташким режимом и НДХ у јавном простору, поготово на концертима Томпсона који су недавно одржани у БиХ и Хрватској.

– То је веома опасна ствар која доказује да многи људи нису научили лекције о страшним злочинима усташа – истакао је Зуроф.

ГЛАС: Да ли музика може бити снажније средство релативизације злочина него политика?

ЗУРОФ: То можете посматрати на више начина. Можете рећи: „А то је само култура, то је музика, ми волимо Томпсона, он је сјајан пјевач, има дивне пјесме“. Али то није тако. Његове пјесме и симболи на његовим концертима су симболи масовног убијања Јевреја, Срба и Рома. Они који желе да се ти симболи приказују у јавности и желе да млађа генерација долази и пјева такве пјесме праве огромну грешку. За неке људе који долазе на концерт то је идентификовање са усташама. Рекао бих да је то злочин и да је таквима мјесто у затвору. Али, у неким случајевима, има и млађих људи који чак и не знају шта то значи и мисле да је веома “кул“ носити усташке симболе. Морају да постоје и забрана и кажњавање истицања таквих симбола. Ако тога нема, то је доказ да ништа нису научили ни из суђења Динку Шакићу, ни из страшних злочина које су починиле усташе. И ЕУ би требало да казни Хрватску због толерисања показивања тих симбола.

ГЛАС: Да ли овакви догађаји вријеђају успомену на жртве усташког режима и Холокауста?

ЗУРОФ: Наравно да вријеђају! Али у Хрватској их није брига за то.

ГЛАС: Кажете да многи млади не знају шта значе овакви симболи. Шта Вас највише брине када је ријеч о образовању младих о Другом свјетском рату?

ЗУРОФ: Веома је мало образовања о Холкаусту у бившој Југославији, осим у Србији и у Републици Српској. Величање усташа је као проклетство за све људе који су патили у усташком режиму. Да живим на Балкану, и да су моји родитељи или бака и дјед убијени од стране усташа, а да видим усташки амблем или неки симбол НДХ вјерујте да би веома бурно реаговао.

Питајте политичаре…

ГЛАС: Зашто је Балкан и даље простор снажних спорова око историје Другог свјетског рата?

ЗУРОФ: Питајте политичке лидере тих земаља и подручја.

ГЛАС: Постоје ли међународни стандарди које би требало примјењивати и на Балкану када је о овој проблематици ријеч?

ЗУРОФ: Требало би да постоје, али их нема.

Томпсонов концерт, илустрација Фото: РТ Балкан, printscreen, screenshot

ГЛАС: Да ли свијет данас довољно разумије шта је био Холокауст или се та свијест временом губи?

ЗУРОФ: То зависи од земље до земље. У многим земљама сјећање је и даље важно. Али у неким земљама, па као што знате и у онима на Балкану, неки не разумију тачно шта се догодило или их није их брига шта се догодило, јер то нису били злочини против Хрвата. То је питање става и односа власти према тим догађајима, питање образовања у школама. Ако имате, на примјер, људе попут свештеника (Вјекослава) Ласића, који је рекао људима на Шакићевој сахрани – да је истина да Динко Шакић није поштовао Десет Божијих заповјести, али је он симбол Хрватске – шта можете да очекујете? Шакић је био злочинац! Он је убица! И никада није зажалио ни због чега. Он је симбол свих најгорих ствари у Хрватској.

Чинио сам све да правда стигне злочинце

ГЛАС: Да ли мислите да ће негирање усташких злочина и Холокауста расти како генерације преживјелих нестају?

ЗУРОФ: Сада се налазимо 80 година након Холокауста. Мрзим да размишљам о томе шта ће се десити када буде 100 година и 150 година од тога. Јер ако данас не заустављају некога попут Томпсона, ако не престају да дају почасти некоме попут Томпсона, ако не спречавају јавно показивање усташких амблема – ко зна. Можда неко одлучи да покуша поново то да уради, да чини злочине.

ГЛАС: Да ли је правда стигла прекасно за већину злочинаца из Другог свјетског рата?

ЗУРОФ: Ја сам чинио све да их правда стигне. Мој највећи напор је био да приведем усташе правди. И хвала Богу што сам имао привилегију да тог ужасног злочинца Динка Шакића изведем пред суд и стрпам га у затвор. И то је управо оно што је требало да ураде са свим тим командантима Јасеновца и других концентрационих логора које су држале усташе.

ГЛАС: Да ли Вас је икада разочарала сарадња држава у процесуирању злочинаца?

ЗУРОФ: Наравно! Већина држава не жели ни прстом да мрдне! Аустрија је, на примјер, учинила све што је могуће да не приведу нацисте правди. И Литванија, Летонија и Естонија. Све земље источне Европе желе да се праве да нису криве ни за шта.

ГЛАС: Који случај из Ваше каријере је највише утицао на Вас?

ЗУРОФ: Случај Шакић. То је био најважнији случај у мојој каријери. И хвала Богу што сам имао привилегију да то урадим.

ГЛАС: Да ли је ревизионизам данас више политички него идеолошки феномен?

ЗУРОФ: То је у већини случајева обоје. Морамо увијек да будемо на опрезу, да не дозволимо фашистима да било гдје поново дођу на власт..

ГЛАС: Може ли се историја икада потпуно одвојити од политике?

ЗУРОФ: Шта да вам кажем? Морамо се побринути да буду раздвојене.

Борба до посљедњег даха

ГЛАС: Недавно сте отишли у пензију. Шта Вас и даље мотивише да говорите о овим темама након толико година?

ЗУРОФ: Проток времена не умањује кривицу убица. Није битан број година који је прошао. Ако имамо проблем поновног повратка фашизма, морамо се борити против тога свом својом снагом. Радићу то до посљедњег дана.

ГЛАС: За Вас, значи, нема престанка рада ни у пензији?

ЗУРОФ: Никад, никад. Сваки дјелић енергије коју имам и сваки дјелић живота којег имам, борићу се против искривљења Холокауста. Против лажи фашиста. И покушаћу да те људе изведем пред суд и спријечим их да упропасте свијет.

Борис Ђурић