Глас Српске, Спутњик, СРНА, 14. 5. 2024, ’Не желимо цркве, желимо џамије – Алаху Екбер‘: Скандалозни графити осванули на цркви Свете Тројице код Пећи [ФБ]

Шћиптарски графити унутар обновљене цркве Свете Тројице у селу Накло код Пећи Фото: Епархија-рашко призренска

Епархија рашко-призренска саопштила је да су, према извјештају који им је доставио парохијски свештеник у Пећи, непозната лица провалила и у Цркви Свете Тројице у селу Накло код Пећи исписала графите, међу којима су и поруке „Алаху екбер“.

Према извештају који је Епархији доставио парохијски свештеник у Пећи, међу исписаним порукама се налазе „Алаху Екбар“, као и порука на албанском „уклоните ову цркву одавде, само муслимана има ту“ и „не желимо цркве, желимо џамије…ислам је једина права вера“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Епархије.

Црква је посвећена Св. Тројици, и спаљена је у мартовским нередима 2004. године. Обнова је почела 2020. године када је очишћена порта и гробље.

„Посебно је забрињавајућа чињеница да је овај инцидент уследио након одлуке власти у Приштини да патријарху и епископима Српске православне цркве (СПЦ) забране улазак на Косово, чиме су им онемогућили служење Свете литургије и почетак редовног заседања Светог Архијерејског Сабора у манастиру Пећка патријаршија, како се чинило још од 14. века“, наводе из Епархије и изражавају дубоку забринутост због најновијег напада на објекте Српске православне цркве.

Из Епархије указују да се напади на српске православне храмове на Косову и Метохији континуирано дешавају и да су посебно учестали посљедњих мјесеци.

„Највећим делом ови напади на цркве и приватну имовину имају етничку и верску позадину јер су усмерени конкретно против српске заједнице и СПЦ“, указују из Епархије.

У саопштењу се наводи да је Црква у селу Накло посвећена Светој Тројици и спаљена је у мартовским нередима 2004. године.

„Обнова је почела 2020. године када је очишћена порта и гробље, касније је ограђена порта заједно са гробљем, постављена је столарија и урађен је кров на цркви“, додаје се у саопштењу.

Из Епархије подсјећају да је у овом селу прије 2004. живјело 300 православних Срба, чијом је иницијативом обнова ове цркве и започела.