Глас Српске, Танјуг, 12. 7. 2025, Мастиловић: Јасан политички циљ злоупотребе дешавања у Сребреници

Професор др Драга Мастиловић Фото: РТРС. screenshot

Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је поводом 30 година од злочина у Сребреници, да је дио међународне заједнице злоупотребио термин геноцид са јасним циљем да се српски народ, који је у 20. вијеку заиста преживео геноцид, на крају тог вијека прогласи геноцидним народом.

„На историјској науци је да у будућности ради на утврђивању истине о Сребреници, не само о Сребреници, него уопште о том рату 1992. и 1995. године, јер мислим да су многе истине у том рату замагљене, па и о самој Сребреници, и да се на крају крајева установи шта је то било, на који начин су се дешавали злочини, на који начин је дошло до рата и највише каква је одговорност међународне заједнице за тај рат“, изјавио је Мастиловић за Танјуг.

Сматра да се конфликт у Босни и Херцеговини и уопште на том постјугословенском простору не може посматрати без активног учешћа међународне заједнице.

Прије свега, како истиче, мора се јасно дефинисати шта је ратни злочин, а шта геноцид, истичући да је геноцид када неко уништава чак и биолошку основу једног народа, дакле убија све од дјеце у колијевкама до стараца.

„Геноцид је када са Козаре, на примјер, одведете 68.000 људи, жена, дјеце, од чега је око 24.000 дјеце, у концентрационе логоре гдје их већина страда. Геноцид је када се опколи једно село, као што је било у Другом свјетском рату на простору БиХ, у већини случајева, када се све уништи у том селу. Ја ћу навести примјер херцеговачког села Придворица, које су на православни Божић 1942. године опколиле њихове комшије муслимани и побили све живо што се налазило у том селу. Ми никада нисмо успјели да установимо колико је дјеце убијено испод пет година старости, а морало их је бити заиста пуно“, навео је он.

Када је ријеч о Сребреници, нагласио је, чињеница је да је према процјенама око 23.000 жена, дјеце и стараца у Сребреници било евакуисано према Кладњу, што значи да нико није убијао те жене и дјецу.

Са друге стране, додао је, морају се узети у обзир и српске жртве, које су страдале од 1992. до 1995. године управо од припадника 28. дивизије под командом Насера Орића.

„Они су у својим походима по селима масовно уништавали цивилно становништво, старце, жене и дјецу. Сви који су се нашли у тим селима били су убијани или су одвођени у заробљеништво. Имате у свједочењима оних који су били у заробљеништву заиста страшне сцене како се с њима поступало у самој Сребреници у тим затворима и логорима за Србе у Сребреници“, истакао је историчар.

Оцјенио је да и тумачења да се у Сребреници десио ратни злочин „захтијевају одређену интервенцију“.

Он је одбацио и тврдње дијела међународне јавности да је српска војска разоружала и побила око 7.000 људи, наводећи да то једноставно не може да буде истина и да је највећи проблем што многи догађаји у Сребреници још нису ни научно верификовани, нити утврђени.

„Ми ни дан-данас не знамо колико је припадника 28. дивизије у пробијању према Тузли убијено у борбама, колико је било самоубистава, смрти од мина итд, а који је тачан број оних који су заробљени и касније били стријељани. Процјене су да је око 4.500 војника до 5.500 из 28. дивизије који су погинули у пробијању те дивизије – то су борбе. Борбе су када се пробија једна дивизија из окружења, онда је сигурно да се јављају велике жртве. И с друге стране, процјене су да је од 1.800 до 2.800 заробљених који су касније били стријељани, што заиста представља ратни злочин – и то велики ратни злочин“, појашњава Мастиловић.

Историчар сматра да се, када се тако олако у јавности излази са термином геноцид, онда се релативизују догађаји који су несумњиво геноциди и у теорији, као што је, на примјер, Холокауст.

„Мислим да се то барем од дијела одређених структура, па и у међународној заједници, ради веома свјесно. Наравно, ако употребљавате термин геноцид за сваки злочин који се десио, наравно да је тај термин послије тога релативизован и да губи на свом значењу. Због тога мислим да се треба заиста борити за научну тачност, ми се боримо за истину – да се одговори шта је то у ствари геноцид, а шта је ратни злочин“, навео је он.

Говорећи о Хашком трибуналу у коме је Ратко Младић осуђен за злочин у Сребреници, истиче да је данас свима јасно да је то у ствари био политички суд, а не суд који је требало да пресуђује за ратне злочине.

„Погледајте само број осуђених злочинаца за злочине почињене над српским народом и број осуђених за злочине над другим народима и осуђених Срба у Хашком трибуналу. Посебан је проблем што је Хашки трибунал у ствари судио војном и политичком руководству Републике Српске – и то с очигледном намјером да се Република Српска прогласи геноцидном творевином, што је требало, наравно, послије рата да води ка сужавању њених институционалних компетенција и на крају њеном гашењу“, указао је Мастиловић.

Међутим, напоменуо је да је Хашки трибунал имао још један задатак, а то је да пише историју ратова на овом простору, што је и покушао да ради управо суђењима српском политичком и војном руководству.

„Мислим да ће Хашки трибунал сам бити у одређеном историјском периоду предмет истраживања – на који начин је у ствари радио. Пред историчарима у генерацијама које долазе ће сигурно бити велики задатак, прије свега када се ради о документима Хашког трибунала, да установе шта је у ствари фалсификат, а шта су вјеродостојни документи – и на основу тога да пишу историју. Због тога сматрам да ће и сам Хашки трибунал бити предмет писања историчара о историји Хашког трибунала и онога што се хтјело постићи с њим“, закључио је професор.