ИН4С, 13. 7. 2025, Горан Киковић: Геноцид у Велици и Полимљу

Велика: Покољ Срба у Полимљу, 28. јула 1944. године Фото: Mitropolija.com СПЦ, архива

Као што нам је познато ријеч геноцид (гр. генос, род, народ, и лат. accidere, убити) је међународни злочин намјерног потпуног или дјелимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човјечности (в. Нирнбершка пресуда). Термин геноцид усвојен је на засиједању Генералне скупштине УН (1946). За разлику од етничког чишћења гдје је циљ да се дата територија “очисти“ од одређене групе људи (нагласак је на протјеривању, мада је обично заступљено и физичко уништење), код геноцида је циљ физичко истријебљење. То се и десило 28. јула 1944. у Велици код Плава.

Српски народ гдје год је живио на балканским просторима нигдје није био окупатор. Напротив, са наше стране никад није било колективне освете мада смо имали разлога за то јер ГЕНОЦИД над Србима у овим крајевима је од турске окупације 1457 године. И великих сеоба 1690 и 1738.године

Ми смо као хришћани увијек праштали својим комшијама и кад само ослобађали ове крајеве 1912.године велика је лаж да су направљени злочини над невиним становништвом Плава и Гусиња. Ми смо се само вјековима бранили од зулума који су вршени над нама. Хришћански је опростити, али људски је не заборавити. Ми смо наставили и послије 28.јула 1944. године да живимо у Велици јер другог дома нијесмо имали. Ми смо своји на своме. Али послијератна комунистичка власт због пароле “братства и јединства“ је брзо заборавила жртве и велики дио џелата се слободно шетао Плавом и Гусињем није одговарао за почињене злочине.

Зато је неразумљив страшан геноцид у Велици 28. јула 1944. године, када је страдало преко 500 људи, недужне дјеце, жена и стараца, а за који нико није судски одговарао и нико се до данашњег дана није извинио за тај стравични злочин над недужним цивилима, иако је цјелокупној јавности познато да су тај злочин извршили припадници СС дивизија “Принц Еуген“ и “Скендер-бег“ уз свесрдну помоћ домаћих зликоваца, балиста и вулентара из Плава и Гусиња.

 
Милован Нововић о геноциду каже следеће:

Одмах по анексији Албаније и касније Црне Горе, и формирања фашистичке државе ВА (велика Албанија) дио наше територије Плав, Гусиње припојени су истој. Одмах су формиране добровољачке локалне организације војног карактера по свим градовима, селима и засеоцима које су спроводиле власт на окупираном подручју под италијанским патронатом и које су крениле са масовним– геноцидом над становницима Велике , Г. Ржанице, Новшића, Метеха, Војног Села и свих православних села.

Потресна сведочења преживели су тако стравична да би се и сам ђаво обезнанио на све што су ови злотвори чинили. Поклано је, побијено је и измасакрирано спаљено сво комплетно становништо на најспирепије начине, жене су силоване а онда убијане, опљачкана је и уништена сва имовина, попаљене све куће, заплијењена стока…

Укупан збир масакра недужног цивилног становништа у цијелом Горњем Полимљу у току Андријевичке операције никада није тачно утврђен, он износи неколико хиљада жртава. Ове злочине су највећим дијелом починиле придодате јединице албанско муслимански балисти, вулентари, албанска и муслиманска жандамерија и милиција.

Поличани погинули у Другом свјетском рату

Мало се зна да су балисти и вулентари направили страшн азлодјела над Србима Полице и околних села у Беранама. О томе догађају ми је податке послао истраживач овог геноцида Предраг Т. Шћепановић. На Полици су убијени и масакрирани следећи мјештани: 1941. (Јеврић Лабуд и Трифуновић Владо); 1942. (Ђукић Плана); 1943. (Бајић Јеремија, Ђукић Радомир, Јеврић Ђукан, Михаиловић Мило, Секулић Милена, Секуловић Секуле, Тмушић Алекса и Трифуновићи: Драго, Голуб, Радуле, Љубан, Стојана и Јова); 1944. (Вељић Александар зв. ЛекоЂуришић Радомир зв. Рајко, Кастратовић Анто, Пантовић Милорад и Крсто, Савовић Блажо, Тмушић Милка и Трифуновић Мило)

На основу података Голуба Бракочевића у књизи „Девет села међу девет брда–ШЕКУЛАР И ШЕКУЛАРЦИ У НОВИЈЕ ДОБА“, Београд, 1971. године и „Ватре са Комова“ Народ андријевачког среза у НОР 1941-1945. Од групе аутора, Београд 1978. Године и књиге професора Благоје Шарића „Историјске стазе Шекулара“ износимо следеће чињенице: Италијанском капитулацијом 8. септембра 1943. године Немци са балистима са Косова и Метохије, 23.октобра исте године, хитају да попуне празнину која је настала италијанском капитулацијом. Наступају у две веома јаке колоне, преко Чакора и преко Ругове и Мокре ка Шекулару и Лимској долин. У Шекулару је тада била присутна Друга далматинска бригада која није пружила никакав отпор. Том приликом народ се повлачи према Јеловици или се крије у дубоким шумама и пећинама. Голуб Бракочевић прича: „скоро све куће и колибе и све што се могло запалити је спаљено. Запаљено је 311 кућа, 570 штала, 722 летња стана-колибе и помоћни објекти, опљачкано 12.000 оваца, 357 крава, 843 вола, уништено 350 кошница (пчелиња друштва), опљачкано 173 коња. Остала је спржена земља дако да је народ остао без иђе ичега. Ухваћени и убијени (многи запаљени у кућама).

1. Радевић Михаило
2. „ Стефан
3. „ Стојан
4. „ Миљан
5. „ Милован
6. „ Гавро
7. „ Божина
8. Бабић Илија
9. „ Љубомир
10. „ Крсто
11. „ Алекса
12. Спалевић Драгоје
13. „ Радош
14. „ Анђа
15. „ Стана
16. „ Јанићије
17. Ђоровић Лакић
18. Рмуш Новак
19. „ Радош
20. Дашић Арсеније
21. Балевич Никола
22. Кукаљ Павле
23. Маслар Михаило
24. Лекић Стефан
25. Булић Иконија
26. Болевић Радосав
27. Пантовић Реља
Рањене су: Лабудовић Јелица и Бабић Илинка.

Приликом повлачења у љето 1944. године „Принц Еуген“ дивизије у којој су били већином Руговци или Арнаути-Шиптари и муслимани из Плава и Гусиња, једна колона се повлачила и преко Шекулара. Поново су Руговци (Шиптари) и „потурице“ из Плава и Гусиња попали све на шта су наишли и опљачкали све што је могло да се поведе или понесе. Нејач је остала код својих кућа и то им се осветило.

На локацији званој Матовића гувно Убијени су:

1. Стана Јерова Јашовић
2. Драгица Марковић 13 година(сестричина Станина која је дошла код тетке)
3. Раичковић Илије Бранка, малолетње дете
4. Раичковић Илије Ранка, „
5. Матовић Стојанова Лабуда
6. Матовић Стојанова Даница, рођ. 1939.
7. „ Стјанова Драгиња, рођ. 1941.
8. „ Филипова Рада, била је у другом стању
9. „ „ Славка, негде Пољка (кћи), дете
10. „ Арсо
Рањена је Милица Јерова Јашовић, док је њена сестра Јела-Најка побегла са стрелишта.
11. Спалевић Милић убијен је на другом месту, а Јеремија Лекић да не би жив пао у руке крволока активира бомбу и убија се.

У публикацији „Ватре са Комова“ наведена су имена убијених под насловом: „Жртве фашистичког терора“, 1943. и 1944. године.

1. Бабић М. Милија
2. Бабић П. Алекса
3. Бабић П. Милош
4. Бабић С. Љубобир
5. Балевић Р. Милосава
6. Балевић Р. Никодин
7. Болевић И. Радосав
8. Булић М. Иконија
9. Вајмеш М. Реко
10. Дашић Арсеније
11. Дашић Ј Бранко
12. Дашић Ј. Здравко
13. Дашић Ј. Милић
14. Дашић П. Вуксан
15. Делетић Арса Радоња
16. Ђоровић Гавро
17. Ђоровић И. Лакић
18. Живковић М. Миљан
19. Живковић М. Митар
20. Јашовић У Стана
21. Кукаљ С. Павле
22. Лекић Б. Ђорђије
23. Лекић Н. Видра
24. Лекић П. Јеремија
25. Лекић Р. Стефан
26. Марковић Драгица
27. Маслар А. Михаило
28. Матовић М. Арсо
29. Матовић Н. Рада
30. Матовић Пољка (ово је иста особа са именом Ф. Славка)
31. Матовић С. Драгиња
32. Матовић С. Лабуда
33. Матовић Ф. Славка
34. Матовић Ш. (треба Стојанова) Даница
35. Пантовић Д. Божо
36. Пантовић Реља
37. Поповић А . Владета (није погинуо у Шекулару)
38. Поповић М. Рајко
39. Поповић С. Андрија
40. Радевић В. Милован
41. Радевић В. Миљан
42. Радевић М. Стојан
43. Радевић Н. Гавро
44. Радевић С. Божина
45. Радевић С. Мијајло
46. Раичковић И. Бранка
47. Раичковић И. Драгица
48. Рмуш В. Радош
49. Рмуш Л. Вуле
50. Рмуш М. Драгиша
51. Рмуш М. Новак
52. Рмуш Милорад
53. Спалевић В. Драгоје
54. Спалевић В. Драгоје(унесен два пута)
55. Спалевић Данило
56. Спалевић Ј. Бацо
57. Спалевић М. Милић
58. Спалевић М. Радош
59. Спалевић М. Радош
60. Спалевић Р. Анђа
61. Спалевић Р. Анђа
62. Спалевић Р. Стана
63. Спалевић Р. Стана
64. Спалевић Р. Данило

Поновљена лица, није моја грешка него аутора „Ватре са Комова“, ја сам их само пописао по азбучном реду!

Због „Братства и јединства“ комунисти нису хтели да истражују сва злодела муслимана и Руговаца, којих је било знатно више. Ове податке нико није демантовао, а изгледа ни читао публикацију „Ватре са Комова“!