Институт за истраживање српских страдања, СРНА, 12. 5. 2021, Миливоје Иванишевић: Зла судбина близу 100 српских насеља [из Архиве]

Подриње, Кравица, 7. јануар 1993. године Фото: Архива, Институт за истаживанје српских страдања у XX веку, заплењен ратни материјал ВРС, Архив Републике Српске

Близу 100 насеља са српском популацијом је нападнуто, спаљено и опљачкано у регији Братунац, Скелани и Сребреница, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године , који је упућен УН 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.

Иако је у Меморандуму   наведено да је готово немогуће у овако кратком прегледу поменути све нападе, спаљивања и пљачкања српских села, ипак се истиче да опис разарања само неких од тих села и заселака може да буде увјерљив доказ њихове епопеје.

Оно што се десило њима је на неки начин типична судбина осталих насеља. Уколико разлике постоје, углавном је ријеч о именима нападача, извршилаца злочина, али не и о коначном исходу њихових напада. А тај коначни исход је увијек убијање људи, пљачкање имовине, паљење и уништавање села, истакнуто је у овом документу, који у дијеловима преноси Срна.

Сљедећи примјери свједоче о томе:

БЉЕЧЕВА

Бљечева (Братунац), село са већински муслиманским становништвом (532 муслимана и 71 Србин). Напади на ово село означили су почетак серије напада муслиманских шовиниста на компактна српска насеља у заједници Братунац. Напад се догодио 6. маја 1992. године.

Убијени су: Косана /отац Новак/ Зекић, рођена 1928. године, којој су нападачи пререзали врат у сопственој кући; Милан /Милко/ Зекић, који је преминуо од посљедица рањавања и Гојко /Лазар/ Јовановић, старац рођен 1917. године, такође је преминуо од повреда које је задобио током напада.

Дио Бљечеве напустило је српско становништво које је побјегло из села и сада живи у изгнанству.

Њихове ствари су украдене и однесене у околна муслиманска села, а њихове куће су спаљене.

Директни, колективни починиоци напада су муслимани из околних муслиманских села, као и из Бљечеве. Имена су наведена у Меморандуму. Три деценије послије нико од Бошњака није осуђен за ова злодјела.

ГНИОНА

Гниона (Сребреница), заселак већински српског села Гостиљ (113 Срба и 35 муслимана).

Напад је извршен, такође, 6. маја 1992. године. То је било прво спаљено и разорено српско село у заједници Сребреница. Напад су извршили Муслимани из сусједног села Поточари, под командом Насера Орића, лидера муслиманских фундаменталиста из Сребренице.

Жртве напада су Лазар /Миливоје/ Симић из Студенца, рођен 1936. године, који је био гост на слави код пријатеља на /Свети Георгије/ и Радојко /Рајко/ Милошевић из Гнионе, рођен 1928. године, болестан и скоро слијеп човјек који је славио славу.

Радојко Милојковић је жив запаљен и изгорио је у својој кући пред очима супруге и мјештана који су побјегли у оближњу шуму.

О овој трагедији свједочили су Марко Слијепчевић и Миладин Вукадиновић.

Директни починиоци који су идентификовани углавном су биле њихове комшије. Имена су наведена у Меморандуму. Три деценије послије нико од Бошњака није осуђен за ова злодјела.

Миливоје Иванишевић је аутор Студије о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године, која је на иницијативу предсједника СР Југославије Добрице Ћосића преименована у Меморандум југословенске Владе, документ који је достављен УН, Стејт департменту, Комитету за спољне послове Сената, те Цији 1993. године.

Документ је на адресе у Вашингтон однио професор Дарко Танасковић, а тадашњи југословенски амбасадор при УН Драгомир Ђокић Меморандум је упутио генералном секретару УН.

Преузмите Меморандум о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) против Срба, од априла 1992. до априла 1993. године.