Испред зграде Радничке коморе, демонстранти су изнели из радње Чеде Стаменковића, трговца, три бурета катрана и преко њих наместили осовину и све то спалили, желећи да симболично запале Осовину Рим-Берлин-Токио.
Прошле су 82 године од како је због одлуке Југославије да приступи Тројном пакту, група официра извршила државни удар, збацила Владу, похапсила министре и малолетном краљу Петру Другом предала власт.
Грађанство је масовно демонстрирало широм земље, прикључиле су се и Нишлије, незадовољне због склапања савеза са Немцима. Мартовске демонстрације биле су увод у Априлски рат.
Марта 1941. године раскинуто је приступање Тројном пакту, уз масовне антифашистичке демонстрације по свим већим српским градовима Југославије, а томе је претходила управо одлука тадашње Владе Цветковић-Мачек која је 25. марта, потписала протокол о приступању Краљевине Југославије савезу Немачке, Италије и Јапана.
Како се и данас говори о том догађају, Југославија је покушавала да задржи неутралност, али су на дипломатски притисак Немачке и Хитлера одлучили да потпишу протокол о приступању у Тројном пакту.
Ово је наишло на незадовљство грађанства, Српске православне цркве и већег дела Југословенске војске која је извршила пуч.
Учешће народа није изостало, а на то како су изгледале мартовске демонстрације на нишким улицама у једном од својих радова осврнули су се архивиста Бобан Јанковић и историчар Душан Андрејевић.
Реакција Нишлија на вест о паду старе и формирању нове Владе била је очекивана, а иста атмосфера владала је и у Алексинцу, Прокупљу, Сврљигу, Сокобањи и другим местима овог дела Србије.
Наводе да се није могло сакрити расположење народа. Демонстранти су се сливали низ улице, придружили су им се радници са железнице, из Фабрике дувана, грађанство и сви остали који нису могли или желели да прихвате приступање Тројном пакту.
После окупљања у центру града, демонстранти су се кретали у разним правцима и држали запаљиве говоре код Официрског дома, Соколане, Гимназије и код куће команданта армије.
У Душановој оригиналан протест – симболично спаљена осовина
Јанковић и Андрејевић проналазе и податке да је у Душановој улици, дошло је до оригиналне презентације незадовољства приступањем Југославије силама Осовине.
Испред зграде Радничке коморе, демонстранти су изнели из радње Чеде Стаменковића, трговца, три бурета катрана и преко њих наместили осовину и све то спалили, желећи да симболично запале Осовину Рим-Берлин-Токио – наводе они.
По узору на Београд пароле “Боље рат него пакт” и “Боље гроб него роб” одјекивале су нишким улицама, где је народ поздрављао војни пуч.
Извесни подофицир Андрић, како наводе, понешен дешавањима у граду, спустио се низ бедем Тврђаве у жељи да се придружи демонстрантима. Они су га рукама прихватили и затим је наставио да корача са њима.
По завршетку демонстрација, Ниш се убрзо умирио, очигледно задовољан постигнутим резултатима и несвестан дешавањима која ће уследити, односно брзог одговора Немачке који је стигао већ 6. априла, када је отпочео рат.
Најпре је бомбардован Београд, да би два дана касније, 8. априла, и Ниш тешко страдао од немачких бомби.
Сутрадан, односно по окончању бомбардовања, немачке трупе ушле су у Ниш.
Поред уништених објеката и инфраструктуре највећи губитак били су бројни људски животи. Међу изгинулима било је много војника, жена и деце.
27. март као један од преседана и важних историјских момената на овом поднебљу, не обележава се у званично у новијој историји. Памте га српски антифашисти као дан када се народ дигао против фашизма по цену рата.
Аутор: Тамара Тодоровић
Извор: Јужне вести














![Борис Радаковић Блог, 17. 6. 2024, Злочин и освета на Дрини: Вишеград [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/12/stari-brod-zbornik-zaboravljeni-koreni-blog-boris-rdakovic-w-45x45.jpg)

![Српска 24, ИН4С, 6. 1. 2025, Иван Милошевић: Крвави Бадњи дан у Луговима, (Пасје гробље) у Колашину [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/01/pasje-groblje-kolasin-f-kancelarija-njkv-petra-2-pogledi-03-w-45x45.jpg)

![Вечерње новости, 22. 7. 2024, Пребиловци: Стална поставка изложбе поводом 83 године од масакра Срба у Пребиловцима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/07/prebilovci-kostisrbaizjama1990uprebilovcima1990_f-v-novosti-w-45x45.jpg)


![Политика, 25. 12. 2023, Приштина српску цркву из 14. века прогласила римокатоличком [ФБ]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/12/oteta-srpa-crkva-u-gornjem-vinarcu-kim-f-eparhija-rasko-prizrenska-w-45x45.jpg)





