Политика, 19.5.2026, Саво Штрбац: Kако убити Србина и остати невин

Живот и смрт у Крајини током рата Фото: Фотодокументација Политике Недавно је надлежно управно тело Шибенско-книнске жупаније и по други пут, у поновљеном поступку, одбило захтев Вељка Шолаје (1966) из Оћестова за признавање статуса члана породице цивилне особе погинуле у “домовинском” рату. Иза ове штуре административне формулације крије се убиство Вељковог оца Саве у августу 1995. у његовој кући у…

Цео текст

Искра, 18. 5. 2026, Владимир Умељић: Чему узбуђивање око Крсне Славе?

Лудвиг Салватор (1847–1915) „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), насловна страна збирке 45 литографија аустријског надвојводе Л.Салватора, мушка српска ношња из Карлобага Извор: ludwigsalvator.com „Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика” проглашава културним добром и уписује на заштићену листу под бројем Z-7985. (…) У самом опису обреда појављују се сви кључни елементи: свијећа, жито,…

Цео текст

Јадовно, Центар академске речи, 27. 10. 2018, Усташтво Румунске православне цркве [из Архиве]

Висарион Пују (Puiu) у обиласку концнетрационог логора са Георгијем Алексијануом (Gheorghe Alexianu), гувернером румунске окупационе територије Танснистрија (*), пре лета 1943. Фото: Wikimedia Commons, Solonari, Vladimir (2019). A satellite empire: V. Solonari, "Romanian rule in southwestern Ukraine, 1941–1944". Cornell University Press. ISBN 9781501743191 Године 1944, када је тзв. Хрватска Православна Црква усташког режима Анте Павелића извршила „хиротонију“ епископа Спиридона Мифке, у њој ће, заједно са злогласним митрополитом Гермогеном, узети учешће и румунски митрополит Висарион Пују, са мањом групом својих клирика. Спиридон Мифка, пореклом Хрват, рођен 1902. године у Самобору и првобитно ђак римокатоличког…

Цео текст

Политика, 11. 5. 2026, Живојин Ракочевић: У долини срушених гробаља Црква у Самодрежи

Црква Рођења Светог Јована у Самодрежи претворена у... Фото: о. Сава Јањић, игуман Манастира Високи Дечани, СПЦ У Самодрежу је најбоље доћи кад нема ђака. У дворишту су две школе, стара и нова, па се избегава школско радно време или одмори. Са јужне стране је спортска дворана са засебним путем и улазом. Важно је бити што мање видљив. Милош аутомобил окреће за одлазак. План је прво ући…

Цео текст

Печат, 8. 5. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Од Задра до Скадра [VII]

Задар: Тржница у центру града (едно време Трг Јанковић Стојана), римски Стуб срама, у позадини црква Светог Илије, око 1900. Фото: стара разгледница, Wikimedia Commons Миром у Кампоформију 1797. настало је ново стање и за православну Далмацију, али се француска управа није у почетку бавила њеном судбином. Тек после битке код Аустерлица Хабсбуршка монархија, заклети заштитник паписта, морала је да Наполеону сасвим препусти Далмацију, али католички фратри, који нису хтели да чују за француске слободе,…

Цео текст

Слободна Херцеговина, 15. 5. 2026, С. Хумски: ВЈЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ – Хрватска је под ознаком Z-7985 заштитила „Славу, крсницу и крсно име” као културно добро неретванских католика

„Крсна слава“ за Хрвате, илустрација Фото: Слободна Херцеговина, AI generated Загреб под ознаком Z-7985 ушао у зону идентитетског апсурда: под називом „слава, крсница, крсно име“ заштићен је обичај чији су српски коријени међународно већ потврђени Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника…

Цео текст