Политика, 11. 5. 2026, Живојин Ракочевић: У долини срушених гробаља Црква у Самодрежи

Црква Рођења Светог Јована у Самодрежи претворена у... Фото: о. Сава Јањић, игуман Манастира Високи Дечани, СПЦ У Самодрежу је најбоље доћи кад нема ђака. У дворишту су две школе, стара и нова, па се избегава школско радно време или одмори. Са јужне стране је спортска дворана са засебним путем и улазом. Важно је бити што мање видљив. Милош аутомобил окреће за одлазак. План је прво ући…

Цео текст

Печат, 8. 5. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Од Задра до Скадра [VII]

Задар: Тржница у центру града (едно време Трг Јанковић Стојана), римски Стуб срама, у позадини црква Светог Илије, око 1900. Фото: стара разгледница, Wikimedia Commons Миром у Кампоформију 1797. настало је ново стање и за православну Далмацију, али се француска управа није у почетку бавила њеном судбином. Тек после битке код Аустерлица Хабсбуршка монархија, заклети заштитник паписта, морала је да Наполеону сасвим препусти Далмацију, али католички фратри, који нису хтели да чују за француске слободе,…

Цео текст

Слободна Херцеговина, 15. 5. 2026, С. Хумски: ВЈЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ – Хрватска је под ознаком Z-7985 заштитила „Славу, крсницу и крсно име” као културно добро неретванских католика

„Крсна слава“ за Хрвате, илустрација Фото: Слободна Херцеговина, AI generated Загреб под ознаком Z-7985 ушао у зону идентитетског апсурда: под називом „слава, крсница, крсно име“ заштићен је обичај чији су српски коријени међународно већ потврђени Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника…

Цео текст

Политика, 17. 5. 2026, Како су у Северној Македонији присвојили Марка Краљевића – Отимање српске баштине

Како су у Северној Македонији присвојили Марка Краљевића Фото: снимак екрана   На данашњи дан 1395. године на Ровинама (код Арђеша, Влашка, данас Румунија), на Влашкој гори, у бици Отомана под Бајазитом и локалног војводе Мирче, погинуо је српски Краљ Марко Мрњавчевић, као вођа једне од помоћних турских снага отоманских вазала.  Четрдесетак година касније Константин Филозоф  у свом Житију деспота Стефана пише да је Марко…

Цео текст

Искра, 8. 5. 2026, Траговима нацистичких ратних злочина: Интервју са Виктором Бејатовићем

Стрељање Срба у Крагујевцу, 1941. Фото: Музеј 21. октобар Виктор Бејатовић, рођен у Београду 1977, антрополог и стручњак за форензичку анализу ПИ, аутор књиге „Лепеза смрти“, о злочину „просвећене Европе“, маскиране у нацисте, године 1941, 21. октобра у Крагујевцу, као и других научних радова о злочинима у Јадру, Ужицу, Краљеву. Бави се научно-истраживачким радом из области физичке антропологије, војне…

Цео текст

Искра, 14. 5. 2026, Владимир Умељић: Слобода мишљења и говора

Др sci. Phil. др Владимир Умељић Фото: Печат Роза Луксембург, једна од последњих хуманисткиња раног комунизма, пре него што се тај поглед на свет претворио у дословце антихуману диктатуру, рекла је једном: „Слобода је слобода других“. Како то изгледа у актуелној српској свакодневици? Један актуелан пример: „Посланици из посланичке групе Покрет слободних грађана – Странка демократске акције Санџака…

Цео текст