
Српски војници на Мачковим камену Фото: Саво Скоко „Војвода Радомир Путник“, том 2
После књига о биткама на Гучеву и Церу, пуковник у пензији Милош Дејановић написао је нову у којој детаљно подсећа на септембар 1914. године и ратна дешавања на Мачковом камену. Затварањем трилогије о Великом рату, аутор истиче да се тако одужује завичају и славним прецима
Трећа књига Милоша Дејановића “Мачков камен, септембра 1914.” недавно је изашла из штампе и заокружује целину о великим борбама које су вођене у Првом светском рату у овом делу Јадра, Подриња, Рађевине и Азбуковице. Књигу је објавило “Вулкан издаваштво” из Београда и, како каже аутор, уз здушну помоћ Миодрага Стакића, рођеног Крупањца, који живи и ради у српској престоници.
– Стакић је омогућио штампање књиге, како сам и навео на почетку, за добробит и нове спознаје из историје за садашње и будуће генерације. Пре ове књиге, у оквиру трилогије којом се одужујем прецима и свом завичају, написао сам “Битка на Гучеву – епопеја на прагу Србије” (2018) и “Долина Јадра августа 1914. године” (2020), која говори о Церској бици али не на гребену и у долини реке Лешнице, већ шта се дешавало у долини Јадра. Најновија је из штампарије изашла на Малу Госпојину, има тврди повез, 266 страна и 154 фотографије – каже за ЛН Дејановић.
До сада књига није јавно представљана и први сусрет са читаоцима имаће у Библиотеци Вуковог завичаја, 23. новембра. Дејановић истиче да међу сарадницима има људе и пријатеље с којима је радио и до сада, а главни уредник најновије књиге и један од рецензената је пуковник мр Драган Крсмановић. Он је записао да је аутор “…поновио квалитете који су га красили и у ранијим студијама – систематичност, јасноћу и прегледност у излагању и историјску аргументованост”, док је историчар Зоран Тошић, кустос у Музеју Јадра, у својој рецензији написао да је ратном трилогијом Милоша Дејановића о бојевима и биткама на Гучеву, Јадру и Мачковом камену “српска историографија Великог рата добила вредну заоставштину и коначно заокружен опус о ратним дешавањима поред реке Дрине у 1914. години”.
– Сада је ова тематика потпуно објашњена и, што је можда још значајније, приближена истраживачима али и обичним читаоцима које занима ратна историја Краљевине Србије, посебно она на почетку Великог рата и аустроугарских офанзива на Србију – навео је Тошић.
Дејановић још објашњава да је Мачков камен тема којом се доста бавио и да зато заступа тезу да ту није реч о тешком поразу српске војске, већ да је “…победа могућа и ако имате страховите губитке”.
– На Гучеву је комбинована дивизија за 55 дана изгубила око 11.240 људи, међу њима рачунам оне који су избачени из строја, убијене и рањене, а на Мачковом камену током четири дана из строја је избачено 11.490 људи. Аустроугарска није остварила свој циљ, враћена је на линију Мачков камен а требало је да буде већ испред Ваљева – подсећа аутор и позива суграђане на представљање књиге у лозничкој библиотеци.
С. П.








![Политика, 10. 5. 2018, Војска скренула с пута, па салутирала Дражи [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/03/Vojska-na-Ravnoj-Gori-f-politika-w-45x45.jpg)

![Политика, 6. 9. 2025, Мајка туге, надања и бола – 109 година од победе на Кајмакчалану [In memoriam]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/09/soka-lolic-u-krilu-drzi-ordenje-sina-zivadina-f-veliki-rat-rs-j-gubelic-45x45.jpg)
![Вечерње новости, 10. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ СУЛУДО ХРАБРЕ ЖЕНЕ У ИСТО ВРЕМЕ У БОЛНИЦИ: Милунка је у британској болници боравила пошто је по пети пут устрљена у бутину [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2021/09/flora-sands-f-wikipedia-w-45x45.jpg)









