Политика, 2. 8. 2025, Озрен Милановић: Амерички поручници командовали хрватским генералима: како је операција ’Сторм‘ постала ’Олуја‘

Готовина, Туђман, Шушак Фото: РТРС, neznase.ba screenshot

Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да нису чак ни аутори имена те ратне операције етничког чишћења

Било, не поновило се, трагична опомена за будућност, свим Србима…

Навршило се 30 година од највећег етничког чишћења у Европи после Другог светског рата, а „Олуја“, злогласни поход америчких ваздухопловних и морнаричких снага, хрватске војске и полиције и Хрватског вијећа одбране (војска Хрвата у БиХ), страшан је злочин који није кажњен.

Мада то желе да сакрију од светске јавности, у операцији „Олуја” директно на терену, учествовало је око 1.200 плаћеника, махом Американаца, са неутралним војним ознакама. Припадници “ипсилон” одреда, састављенох од активних официра и војника али и најамника, практично су командовали акцијом, користећи Авакс мапе и сателитску подршку из војне базе Авијано у Италији. Хрватски генерали, без ратног искуства и с чиновима добијеним због тога да то изгледа као озбиљна војска, само су марионетски спроводили наређења Американаца.

Америчка подршка злочиначкој акцији хрватске војске није се заснивала само на слању инструктора, будући да су у раним јутарњим часовима 4. августа 1995. авиони НАТО-а, прецизније Ратног ваздухопловства САД ЕА-6Б „праулер“ и Ф/А-18 „хорнет“ извели ваздушни напад и уништили батерије ПВО Војске РСК на положајима код Книна и аеродрома Удбина. Стога се може рећи да је операција „Олуја“ заправо и почела нападом америчке авијације.

Поред бомбардовања, директно војно учешће САД огледа се и у извиђању српских положаја, употребом беспилотних летелица које су распоређене у Хрватској у јулу 1995. године. У командном штабу хрватске војске читаво време налазио се и војни аташе САД пуковник Џон Садлер, чија је реч била последња. Добијао је упутства из Вашингтона и делио их „без поговора“ хрватским генералима.

Како се наводи, да би се детаљно испланирао продор у „босанске планине“ и унутрашњост Книна, „било је потребно много информација о кретању српских трупа, њиховим комуникацијама, шифрама и успостављању ватрених положаја“.

Америчка војна база код Задра

У тајности САД су пре тога успоставиле војну базу у Шепурину код Задра, опремљену беспилотним летелицама.

Средином јула, Војска САД је почела да распоређује сопствене летелице, а познато је да су у новој бази код Задра били распоређени и авиони за мисије SEAD (Suppression of Enemy Air Defenses) и извиђачке беспилотне летелице ГНАТ-750.

До почетка „Олује“ у Шепуринама је стално боравило и радило 10 до 12 америчких и исто толико хрватских официра, а поменуте летелице су снимке српских положаја и војних инсталација слали америчким авионима за рано упозоравање и контролу, чувеним „аваксима“, који су их прослеђивали Пентагону.

Тако је у поноћ 3. на 4. августа, када су амерички авиони уништили положаје српске ПВО, хрватским јединицама наређено да на четири сата искључе све телекомуникационе уређаје, како би авиони САД могли да пресретну сигнале комуникационих средстава Војске РСК и униште их.

Исте снимке, по претходном, прећутном договору, добијала је и хрватска војска која је управо на основу њих посматрала дејства и вршила корекцију ватре по српским положајима у близини Книна.

Сакривено у преводу

Кодно име „Сторм” смишљено је у Пентагону а Хрвати су потом користили превод те речи-ознаке, тако да нису чак ни аутори имена те ратне крвничке операције.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију „Олуја“ у првостепеној пресуди хрватским генералима Готовини и Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања Срба са простора Републике Српске Крајине.

Иако је било очигледно да је ова агресија спроведена с намером етничког чишћења Срба, Савет безбедности УН, осим „снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размера“ у Резолуцији 1009/95, није донео било какве казнене мере против агресора.

„Олуја” није само хрватски већ и амерички и муслимански злочиначки подухват над Србима, што показују хашка документа. Уз прећутну сагласност међународне заједнице изведена је злочиначка офанзива током које је за четири дана убијено око 1.850 (1903 податак ДИЦ Веритас – См/ам) Срба и са вековних огњишта протерано више од 250.000 наших сународника из северне Далмације, Лике, са Баније и Кордуна – простора у саставу Републике Српске Крајине који су били под заштитом Уједињених нација.

Убилачки талас пренео се и на српске просторе у Босни и Херцеговини. Пети корпус Армије БиХ уз свесрдну помоћ америчких и хрватских снага, обрушио се на 13 српских општина, од Грахова до Приједора. Прогнано је 125.000 Срба.

Стравичном погрому који је започео нападом на Книн, у зору 4. августа 1995. године, претходио је брионски састанак Фрање Туђмана са генералима а транскрипти тог завереничког скупа, који је трајао 110 минута, показали су праве намере државе Хрватске. Оне су сажете у Туђманове речи:

– Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да може да капитулира у неколико дана.

У транскрипту се налази и ова његова изјава… То хоћемо и ми а и наши савезници Американци…”

Док су се у јавности током ратова деведесетих, Американци јавно залагали за мировна решења и преговоре, лицемерно, иза затворених врата управо су они били та ратнохушачка страна која осим што је снадбевала Хрвате оружјем, вршила војне обуке, они су и директно координисали војне операције хрватске војске над српским цивилним становништвом.

Поред бројних доказа који су изнесени током протеклих година, а који говоре о директном учешћу САД на страни муслимана и Хрвата током ратова деведесетих, у прилог иде и објављивање поверљивих документа који су коришћени и читани као доказ у Хашком трибуналу. На пример, у службеној белешци сачињеној после састанка припадника хрватске амбасаде са америчким изасланицима, наводи се ако је Хрватима објашњено како да се спроведе подухват “Олуја”.

Крајем јула 1995. само четири дана пред злочиначку операцију „Олуја“ одржан је тајни састанак хрватског амбасадора у САД Миомира Жужула са тадашњим државним секретаром Ричардом Холбруком, амбасадором Робертом Фрејзером и Кристофером Хилом.

На том састанку америчка страна наводи да су Американци веома задовољни успехом такође заједничке акције Американаца и хрватске армије на простору Западне Славоније, односно операције “Flash” (Бљесак) приликом које је протерано преко 18.000 Срба из својих домова, и приликом чега је 283 људи убијено и нестало, међу којима је 57 жена и деветоро дјеце.

Жужул у извештају даље наводи да је америчка страна тражила да Хрвати не наседају на преговоре са Србима већ да проблем Срба у Српској Крајини морају да реше војним путем.

Тај исти амбасадор Жужул пре неколико година у једном интервјуу је рекао дословце:

„Председник Туђман је одобрио министру Шушку да потпише уговор с америчком консултантско-војном компанијом МПРИ чији је задатак био да изгради структуру хрватске војске. И друго, досад мање познато, ангажпвали смо Полу Добриански, бившу помоћницу америчког државног секретара у Бушовој администрацији, да нам пружа дипломатску и медијску подршку и канцеларију адвоката Дејвида Ривкина као правног саветника за подручје војних и ратних операција.

На питање – када је у тим хрватско-америчким разговорима одлучено да се иде на војно решење, Жужул одговара:

-…Хрватској у то време озбиљно претио кипарски сценарио поделе, УНПРОФОР је чувао српску окупацију а та њихова Крајина је била под заштитом УН-а. Зато је договор био да се удари муњевито а да ће Американци у Савету безбедности спречити одлуке о повратку на старо.

Клинтон “навијао” за Хрвате

Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је 2005. године у мемоарима под именом „Мој живот“ написао да је „навијао за Хрватску“ од почетка и да је допустио америчким војним компанијама да унапреде хрватске оружане снаге, нагласивши да су он и тадашњи немачки канцелар Хелмут Кол били сагласни „да дипломатија не може успети док Срби не претрпе значајне губитке на терену“.

О обуци коју је у хрватској војсци спроводио МПРИ пише и „Њујорк тајмс“ у чланку America’s For-Profit Secret Army, објављеном 13. октобра 2002. у ком се наводи да су „у Хрватској локалне снаге, обучаване од МПРИ, искористиле стечено знање да сви заједно изведу једну од најгорих епизода етничког чишћења“. Додаје се и да су САД 1994. постале забринуте због „лошег квалитета“ хрватских снага и њихове способности да одрже „стабилност у региону“, због чега се америчка администрација окренула МПРИ-у и повезала ову компанију са хрватским министарством одбране, због ембарга УН на продају наоружања и пружање обуке било којој учесници ратова на Балкану.

Амерички лист наводи и да је неколико месеци од почетка обуке, хрватска војска покренула операције “Flash” i “Storm” (“Бљесак” и „Олуја“), две „најкрвавије епизоде етничког чишћења у том веку и догађај који је у потпуности изменио однос снага у региону“.

Озрен Милановић