Политика, 21. 6. 2025, Приче из Великог рата: Српски дан у сто хиљада француских школа

Српски ђаци у Шарлијеу (Роан) са професором Јанићијем Денићем на прослави „Српског дана” Фото: „Голгота и Васкрс Србије 1914–1918.” scan

Иако ослабљена и изнурена балканским ратовима, Србија је у два маха нанела тешке губитке надмоћнијој аустроугарској војсци. Први августа 1914. у бици на Церу, која улази у историју као прва победа у Великом рату, и други на Сувобору и Колубари.

Штампа и званични ратни извештаји широм света дају им велики публицитет, а многи народи први пут читају, о дотле мало познатој Србији, и српском народу. Није се много знало о нама ни међу савезницима и зато је иницијатива да се организује прослава „Српског дана“ у школама Француске, дошла у добри час“ пише Војин М. Ђорђевић, започевши своја сећања као учесник у потоњим догађајима.

Он приповест начиње иницијативом министра просвете и уметности Републике Француске Албера Сароа да се у сто хиљада француских школа, метрополе и њених колонија, 26. марта 1915. године одржи и прослави „Српски школски дан“. Била је то прилика, наводи даље, да се неколико милиона ученика упознају са Србијом и српским народом, те је одмах уследио министров распис свим школама, а са њим и тема предавања наставничком особљу. За то се побринуо и изврсно све разрадио, угледни публициста и један од најбољих апостола француске мисли, али и велики пријатељ српског народа Виктор Берар“.

„Врстан познавалац српске историје, људи и догађаја допринео је да тема обухвати сва важнија збивања из историје српског народа од Косова до тих дана. Такође, на крају свог расписа и министар Саро обраћа се француској омладини речима: „Младим Французима пружиће се прилика тога дана, да размишљају о примеру овог народа чији су се синови од седамнаесте до педесете године дигли да одбране своја права за независност и слободан живот“. Као увод у догађај, професор др Рудолф Арчибалд Рајс, осведочени пријатељ Срба, на Сорбони је одржао предавање у коме на импресиван начин, као сведок, износи примере зверстава аустроугарских трупа у Србији 1914. године, док „Pti Parizien“ објављујуе његов чланак – оду српском војнику“, наводи Ђорђевић.

А онда, у амфитеатру од најзначајнијих универзитета света, почиње свечана академија Прослава Српског школског дана у Француској. Догађају присуствују српски посланик у Паризу др Миленко Веснић, префекти и професори Универзитета, сви начелници франсуског Министарства просвете, изасланици свих средњих школа, универзитетска омладина, лицејци и њихови родитељи. Предавање о српском хероизму држи проф Ернест Дени, познати слависта, уметница Жана Прево из “Comedie Francaise” рецитује на француском спев „Зидање Скадра“, а познати глумац Макс песму „Број на Косову“. На крају, српски посланик Веснић, бираним речима топло се захвалио министру, све поздравио у име српске владе и народа, наглашавајући да је „Српски дан у Француској, велика манифестација братства и пријатељства српског и француског народа и велико признање Србији“.

Предавања о Србији, тога дана, била одржана у целој Француској. Саслушали су их подједнако узбуђени и млађи и старији, а на крају, истиче приповедач, ниједан малишан није пропустио прилику да не убаци свој новчић у касицу са српском тробојком, свој прилог за српске мајке, опустела огњишта и невине српске жртве.

„Импресивно је било да је у прослави непосредно учествовало неколико милиона деце и омладине а посредно и читав француски народ, а стизале су и дирљиве вести о прегору најмлађих учесника прославе. Они су су, наиме, имали да испишу шест пута, у својим школским свескама и најбољим рукописом:  „Част и слава храбром Срском народу, нашем пријатељу и нашем савезнику“, а потом би клицали“, забележио је Војин М. Ђорђевић.

Све то пропратила је и целокупна француска штампа, као свечаност првог реда. Сви листови, без изузетка, донели су опширне извештаје, импресије и дивне коментаре. Тако „Журнал“, између осталог пише ,,Никада указивање части једном народу није било законитије и спонтаније, али сви знамо, да иза толиких напора Србије стоји велико страдалништво. Зато Србија од нас очекује, не само данак у дивљењу, већ и много више од тога…“. док се ,,Еко де Пари“ придружује речима: „Ово је за нас добра прилика да се сетимо, шта су ови јунаци у опанцима учинили за све нас, за спас наше цивилизације…“.

Одјек „Српског дана“ у Француској, није био ништа мањи ни у нашој штампи. Сви српски листови одали су захвалност великом француском гесту, па тако београдска „Политика“ доноси коментар захвалности: „Немо и без речи, с пушком у руци, погледом упртим у непријатељске заклоне, Србија се 26, марта, очима замагљених од суза захвалности, дубоко и најоданије поклонила моћној Француској, која је у доба мучних и крвавих окршаја, одвојила Дан да се сети и дирљивим прослављањем поздрави своју малу верну савезницу на обалама Дрине, Саве и Дунава…“

Олга Јанковић