Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ и да се установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку [Аудио]

Усташка милиција води заробљене Козарчане фото: Музеј револуције Козара

Гости: Гојко Рончевић, Милоје Пршић и Видосав Ковачевић
Уредник: Виљана Ђоровић

Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од Народне скупштине Србије да усвоји Предлог резолуције о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941-1945) и да установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку.

У пропратном писму наводи се да је, уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа“. Поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. године и проглашења усташког геноцида, који је започет 28. априла 1941, масовним масакром у Гудовцу код Бјеловара, Скупштини је упућена молба да усвоји резолуцију и исправи неправду према жртвама.

У предлогу текста резолуције наводи се да је њен циљ да трајно сачува сећање на усташки геноцид у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, као и да суочавање с прошлошћу и ограђивање од злочина доприноси добросуседским односима и мирном суживоту будућих генерација. У резолуцији се подсећа да је геноцид над децом у НДХ био најдрастичнији израз планираног „усташког коначног решења“, да су једино у НДХ постојали специјализовани логори за децу, а само је у Јасеновцу „на мучки начин одузет живот 19.432 деце од укупно 71.560 убијене деце у НДХ“.

Живи бедем сећања на те страхоте јесу преживела деца логораши, данас у деветој деценији живота, од којих су неки и подносиоци предлога те резолуције.

Зграда у логору „Јасеновац“ из које је извршен пробој последње групе логораша Фото: Радио Београд 2, РТС, скен из монографије Јасеновац И. Голдштајна

Наводи се и да је „усташки геноцид резултирао бруталним убиством на стотине хиљада људи, пре свега Срба, и на десетине хиљада Јевреја и Рома и других мањина, с 84 масовна масакра, 2.643 локална злочина, 47 усташких логора, 84 крашке јаме у које су бацани живи људи“. Геноцид је вршен варварски и брутално, пише у предлогу те резолуције, а примери бестијалности су касапљење и страдање рабина Исака Данијела Данона и Вукашина Мандрапе из Клепаца. Такође, систематски прогон и убијање Срба, Јевреја и Рома имали су и своју законску подлогу у „законским одредбама за заштиту народа и државе“, истиче се у тексту резолуције.

Споменик Камени цвет у Јасеновцу је монументални споменик посвећен свим жртвама које су страдале од стране усташа у логору Јасеновац током Другог светског рата. Аутор споменика је архитекта Богдан Богдановић. Споменик је завршен и свечано отворен 1966. године.

Гости: инж. Гојко Рончевић, преживело дете логораш; пуковник проф. др Милоје Пршић, који је завршио Војну академију и Филозофски факултет, докторирао на Филозофском факултету у Београду, а својевремено је био начелник Архива Оружаних снага СФРЈ, као и начелник Војноисторијског института; генерал-мајор Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а.

Аутор емисије: Биљана Ђоровић

Емисију можете чути овде