РТ Балкан, Euronews, 15. 1. 2025, Вилијам Вокер поново на месту злочина: Рачак, једна од превара прошлог века – али сада се чују и други гласови

Рачак, Брдо Бабуш, увиђај 18. јануарa 1999. године Фото: РТС, Досије Косово – Рачак, screenshot, FFuO

Euronews, 15. 1. 2025, Случај „Рачак“ 26 година касније: Акција полиције послужила као повод за бомбардовање, али сада се чују и други гласови

На данашњи дан пре 26 година, 15. јануара 1999. године у селу Рачак на Косову и Метохији догодио се оружани сукоб полиције СР Југославије и припадника такозване Ослободилачке војске Косова. Акција је уследила због чињенице да се у том селу налазило јако упориште тзв. ОВК, и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције, али је ипак касније искоришћена као повод за бомбардовање наше земље.

Након сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак уследила је оптужба, на којој је посебно инсистирао шеф верификационе мисије ОЕБС Вилијам Вокер, да се догодио „масакр недужних цивила“.

„Из онога што сам лично видео, не устручавам се да кажем како је у питању масакр, очигледан, очити злочин против човечности“, рекао је Вокер на конференцији за медије у Приштини.

 

Милан Радосављевић Гури, који је био на челу полицијских снага, касније је више пута говорио како је постојала оправданост за извођење операције, јер је била уперена против наоружане формације.

„Акција је припремена дуго, то село је било етнички чисто у њему није било Срба, али смо имали довољно података за извођење акције. Опсервирали смо село и знали смо да у њему нема цивила, већ да су ту само терористи смештени у једну кући и у школу у селу Рачак. Они су очекивали наш долазак, али нису знали када – рекао је Радосављевић за РТС.

Жерар: Написао сам да је Вокер можда мало преуранио у давању закључка, напали су ме да сам „убио причу“

Његову тврдњу подупире и репортер париског листа „Фигаро“ Рено Жерар, који је у то време био на том подручју, и који о дешавањима у Рачку има другачије мишљење од Вокера. Он је за документарни филм Славена Крањца „Рачак – лажи и истине“ препричао дешавања у Рачку из свог угла.

„Можда се српске снаге нису придржавале правила, закона ратовања, али то није био масакр цивила у селу. То је било село којем су постојали ровови, тако да сам био заиста збуњен. Рекао сам да дугујем истини да кажем шта сам видео, већ следећег дана сам написао чланак“, почиње своју причу:

„Написао сам да је Вокер можда мало преуранио у давању свог закључка. Била је то велика, ударна вест. Онда је тај чланак изазвао велику буку. Вокер је рекао да је грозан и да неће да ме види. Пријатељ Американац ми је рекао ‘Ђубре једно убио си причу’. Оно што они воле ја називам холивудизацијом медија, где показујете лоше људе како убијају добре, а Запад гледа и не чини ништа“, објашњава Жерар.

„У уторак увече када је објављен тај чувени чланак вечерао сам са мојим пријатељм Кристофом и са чланом америчког тима који је био у Рачку тог петка. Питали смо ‘Шта се догодило? Зашто у петак нисте рекли Кристофу шта се догађа?’ Зашто сте чекали суботу да дође ОВК и каже свету да се десио покољ?“ присећа се он и цитира саговорника:

„Ми знамо да нико није био код јарка у петак’, рекао нам је да је у суботу, недељу и понедељак ишао кроз села, да су му људи рекли да понеко понекад мора да се жртвује, када имате узвишени циљ морате да се жртвујете“.

Истражни судија у случају „Рачак“ Даница Маринковић је истакла како се на основу смртних повредa не може извући закључак да је било масакра.

„На основу доказа пронађених на месту догађаја и на основу судско – медицинског вештачења, а на основу узрока смрти код свих 40 тела које смо пронашли у џамији, закључак и данас стоји да је смрт код њих наступила од повреда нанетих из ватреног оружја из даљине и у седећем положају, што указује да није било никаквог масакра“, навела је Маринковић за Танјуг.

Ранте: Вокер вршио притисак на мене да подржим његову интерпретацију

Позната финска форензичарка Хелена Ранте, чији је независни тим истраживао случај Рачак, наводи како не постоји разлика између закључака форензичара СР Југославије и форензичара из Финске.

„Та два извештаја је упоредио Ерик Бакард који је радио за Трибунал, а сада ради за Међународни кривични суд. Не постоје значајне разлике, а закључци су, такође, идентични“, рекла је она у документарцу Крањца

Говорећи о конференцији за медије поводом дешавања у том месту, Ранте је рекла како је Вокер вршио притисак на њу приликом писања извештаја и да мисли да је очекивао да подржи његову интерпретацију.

„Господин Вокер није био задовољан мојим коментарима, није му се допало што сам одбила да потврдим његову изјаву коју је дао у време проналаска тела“, рекла је она.

Овај догађај, иако никада није стварно утврђено да је полиција извршила масакр цивила, послужио је као повод за оптужбу против Србије. Касније, догађај је био оправдање за агресију НАТО-а на Србију, односно Савезну Републику Југославију.

Рачак, од формативног мита до средства присиле

Од самог почетка, Рачак за Албанце има функцију формативно-политичког мита, али већ након једностраног проглашења независности „Косова“ он добија атрибуте средства присиле које служи за дисциплиновање Срба на Косову и Метохији.

Наиме, Иван Тодосијевић је 2019. године био првостепено осуђен у Приштини на две године затвора због изјаве коју је дао на обележавању 20 година од НАТО бомбардовања у Звечану, када је навео да је случај Рачак измишљен и искоришћен као повод за бомбардовање.

Подсећамо, Рачак је био једна од најважнијих оптужница пред Трибуналом за бившу Југославију у Хагу против тадашњег државног врха СРЈ. Међутим, током оптужнице тужилац је одустао од ове тачке оптужнице.

Иако је Трибунал одустао од случаја Рачак, он се користи у контексту оправдавања НАТО агресије на СР Југославију.

Тако је амбасадор САД у Приштини Џеф Ховенијер 2022. године изјавио да нико не сме да заборави нити негира оно што се догодило у Рачку пре 23 године, а то је, према његовој оцени, „брутално убиство беспомоћних цивила“.

Међутим, за разлику од Ховенијера, у последње време све је више гласова са Запада који се противе постојећем наративу, а већина њих долазе из оркужења новоизабраног председника САД Доналда Трампа.

Оливер Стоун: Косово је гангстерска држава

Амерички режисер Оливер Стоун рекао је у интервјуу са новинаром Такером Карлсоном, објављеном пре неколико недеља на мрежи „Икс“ да је, како је навео, „Косово гангстерска држава са великим циљем“.

Стоун је нагласио да је независност тзв Косова “кршење на најдубљем нивоу свега о чему говоримо“.

“Ми смо рекли да су слободни, да више нису део Србије. Такво Косово је гангстерска држава са великим циљем. Био сам тамо, могу вам рећи да је страшно оно шта се догодило“, рекао је Стоун.

Одговарајући на Карлсоново питање шта је била поента бомбардовања СР Југославије 1999. године, Стоун је рекао да је, упркос изговорима Запада да је у питању било “хватање диктатора“, прави циљ била дестабилизација и “цепање“ Југославије.

“Бомбардовали смо град у Европи, Београд, 1999. године. Размислите о томе“, рекао је Стоун, истакавши да је то „пример америчке политике по принципу ‘подели, владај, подели, владај’“.

Џефри Сакс: Разбили смо Србију, и нашом декларацијом установили нову државу Косово

Светски познати економиста Џефри Сакс је такође гостовао у подкасту истакнутог америчког новинара Такера Карлсона, и одговарајући на Карлсонова питања у вези са геополитичким кретањима и изазовима са којима се свет сусреће, Сакс се дотакао и НАТО бомбардовања СР Југославије.

Он је рекао да су цепање Србије и отварање највеће НАТО базе у југоисточној Европи биле поента бомбардовања.

„Поента тога је била да се Србија поцепа и створи нова држава Косово, где имамо највећу војну базу НАТО-а у југоисточној Европи. Тамо смо поставили базу „Бондстил“ јер смо желели базу у југоисточној Европи“, истакао је Сакс и наставио:

„У документу под називом Обнова америчке одбране 2000. године, каже се да је Балкан нова стратешка област за САД. Дакле, морамо да пребацимо велике трупе на Балкан јер је њихова идеја буквално игра ризика, а не само да су вам потребни добри односи или мир. Потребне су нам наше фигуре на табли. Потребне су нам војне базе са напредним позиционирањем наше војске свуда у свету. Зато су желели велику базу у југоисточној Европи.

Нису волели Србију. Србија је ионако била блиска Русији. Ми смо једина суперсила. Радимо шта хоћемо. Тако су поцепали земљу (Србију, прим. аут), што сада тврде да други не смеју да раде. Знате оно, нема промена граница!? Разбили смо Србију, и нашом декларацијом установили нову државу Косово. Тамо смо ставили огромну НАТО базу и то је био циљ“, сумирао је Сакс основну идеју и резултат НАТО агресије на Србију.

На питање Карлсона да ли то значи да агресија НАТО-а није изведена да би се „спасило потлачено муслиманско становништво“ (на Косову и Метохији прим. аут), Сакс је рекао:

„То је било спасавање војно-индустријског комплекса, узимање лепе локације за базу у југоисточној Европи.

То је било убијање великог броја људи, уништење градова. Знате, било је мало тужно, али ми радимо много тужних ствари и много деструктивних ствари, много ратова. Ми смо земља вечног рата. Не гледамо уназад. Не би требало ни да причамо о овоме јер ово није било ‘неиспровоцирано’ (као напад Русије на Украјину прим. аут.), сећаш се?“