РТРС, 21. 8. 2025, Трифковић: Филм у Европарку рекламира „Прелијепу Хрватску Николе Тесле“ – али бриљантни проналазач био је поносни Србин

Текст проф. др Срђе Трифковића у швајцарском недељнику Велтвохе бр. 34 од 21. августа 2025. Фото: Weltwoche, screenshot

Контроверзе око националности познатих личности нису ништа ново. Да ли је Алберт Ајнштајн био Нијемац, Швајцарац или првенствено Јеврејин? Да ли је отац модерне астрономије Никола Коперник био Пољак или Нијемац? Хитлер, Нијемац или Аустријанац? Моцарт, исто? И Марија Калас: Американка или Гркиња?, истакао је у колумни за швајцарски недељник Велтвохе (Weltwoche) у броју 34 од 21. августа 2025, српски историчар и политиколог Срђа Трифковић.

Колумну преносимо у цијелости:

Постоје и личности чији идентитет није био оспорен током њиховог живота, али је касније манипулисан. Један пример за то је промотивни филм „Лијепа Хрватска Николе Тесле“, који се приказује неколико пута дневно у популарном забавном парку Европа-Парк у њемачком граду Русту, Баден-Виртемберг. Наслов филма има велику ману: игнорише чињеницу да је Тесла несумњиво био Србин и да је поносно признао своје порекло из угледних српских породица и са мајчине и са очеве стране. Проналазач Никола Тесла био је син православног свештеника Милутина, који је носио име средњовековног српског краља. Николин матерњи језик био је српски, и писао је готово искључиво на овом језику ћирилицом.

Његов ујак, брат његове мајке Георгине, био је истакнути теолог и митрополит дабробосански Николај Мандић. Године 1921, Тесла је написао америчком пријатељу: „Знате, наравно, да сам ја Србин и да потичем из једне од најстаријих породица, пошто презиме моје мајке, као и друга имена нашег народа, датира из антике“.

Тврдња хрватских пропагандиста је да је Тесла рођен у Хабзбуршком царству на територији тадашње Војне границе у селу Смиљан, које је сада дио Хрватске. Није био Хрват ни по поријеклу, ни по личном опредјељењу.

Током посјете Београду 1892. године, Тесла је дао сада познату изјаву: „Ако будем имао среће да остварим бар неке од својих идеја, то ће користити цијелом човјечанству. Ако се ове наде испуне, биће ми најљепша мисао да је ово дјело једног Србина“.

Овом приликом, Тесла је у говору београдским студентима рекао: „Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин чак и преко мора. Ви би требало да чините исто и да својим знањем и својим радом повећате славу српства у свијету“.

Годину дана касније, Тесла је писао о Косовској бици у чланку за часопис American Century Magazine: „Европа никада неће моћи да врати велики дуг који дугује Србима што су, жртвујући сопствену слободу, зауставили ову варварску инвазију. Тешко да постоји народ који је претрпио гору судбину од Срба. Од свог врхунца, када је царство обухватало скоро цијели сјеверни дио Балканског полуострва и велики дио данашње Аустрије, српски народ је послеиј судбоносне Косовске битке заронио у безнадежно ропство“.

Тврдња хрватских пропагандиста да велики научник Никола Тесла припада хрватском националном тијелу само зато што је рођен на територији данашње Хрватске није само лажна, већ и потпуно апсурдна. Било би подједнако апсурдно тврдити да је доајен немачке класичне филозофије Имануел Кант био Рус зато што је рођен у Кенигсбергу, тамо провео цијели живот и на крају тамо сахрањен – у пруском граду. Град који је од 1945. године припадао Руској Федерацији и сада се зове Калињинград.

Никоме не би пало на памет да аустријског оца психоанализе Сигмунда Фројда сврста као Чеха јер је рођен у моравском граду Прибору (на немачком: Freiberg in Mähren). Прибор је, као и Теслин Смиљан, у то вријеме припадао Хабзбуршком царству, а данас је дио Чешке Републике.

Посвећеност истини

Тешко је замислити да би филм о љепотама Немачке користио физичара Алберта Ајнштајна као промотивно средство, а игнорисао његово јеврејско поријекло. То би се несумњиво сматрало скандалозном измишљотином и неприхватљивим присвајањем великог човека који је мртав и не може се бранити од постхумног напада на свој национални идентитет.

Слично томе, истицање српског идентитета Николе Тесле дио је обавезе наших будућих генерација према овом великом научнику. То је такође и посвећеност самој истини.