СПОНА, 29.07.2025, Подсетник на војводу Глигора (Соколовића) Небреговског [In memoriam]

Гроб војводе Глигора Соколовића Небреговског (Небрегово, Османско Царство, 17. 1. 1872 – Небрегово, 29. 7. 1910) у порти цркве Светог Николе Фото: Спона, Адам Волњец

Наврши се 115 година од погибије великог српског војводе и бранича српске раје Глигора Соколовића. Погинуо је од стране Турака, након Младотурске револуције.

Глигор Соколовић (Љамевић) – Небреговски (Небрегово, 17. јануар 1872 — Небрегово, 29. јул 1910) је био српски четнички војвода с краја 19. и почетка 20. века.

Рођен је око 1870, године у селу Небрегово надомак Прилепа. Прославио се још као сасвим млад, када је убио Али-Агу, обесног Турчина из Црнилишта који је у то време злостављао српски народ на том подручју. 

После тога, 1895. године, Глигор се одметнуо у шуму са још неколико другова: Ђорђе Палаш из Присата, Риста Тодоровић из Дреновца и Коце из Оморана. Та чета је била страх и трепет за Турке и качаке. У Бугарској је пришао ВМРО-у и постао војвода у овој организацији. Учествовао је у Илинденском устанку. Турци су му, из одмазде ухвалити и убили оца Сокола Љамевића. Након тога, Глигор се повлачи у Бугарску. Тамо је сакупио чету и кренуо у борбу с Турцима. У једној од борби с Турцима, био је рањен у главу, и тада бежи у Србију.

Глигор Соколовић Небреговски (Небрегово, Османско Царство, 17. 1. 1872 – Небрегово, 29. 7. 1910) Фото: Архивска разгледница, Wikimedia Commons, Zoupan, PD

Боравећи у Београду, војвода Глигор Соколовић је пришао новооснованој Српској четничкој организацији и убрзо образовао чету коју је у јесен 1904. одвео је у Прилепски крај. Учествовао је у скоро свим великим борбама српских четника и чета ВМРО-а: у мају 1905. на Орешким ливадама заједно са Бабунским и Тренком Рујановићем разбио већу комитску чету. Исте године са Бабунским, сукобио се са здруженим комитским четама војвода Константинова, Сугарова и Дачева на Мукосу и разбио их. Затим је у борби на Мовнатцу са Бабунским и Тренком Рујановићем напао комитску чету Ивана Наумова Алабакова и избацио из строја око 40 комита, док су се остали разбежали. Борбе су се наставиле до Хуријета, јула 1908. окончавајући се увек у корист српских четника.

Када је 1908. године изведена Младотурска револуција и када је реформистичка струја која је дошла на власт објавила Хуријет (слободу) за све потлачене хришћане, донесена је амнестија и за све одметнике од турске власти. По претходном договору престала је и српска и бугарска и грчка четничка акција. Тако су по упутству из Београда, све четничке војводе имале да се предају Шефкет Паши у Скопљу. Главне четничке војводе, Глигор Соколовић, Јован Бабунски, Тодор Крстић Алгуњски, Коста Пећанац, Цене Марковић, Ђорђе Скопљанче, Јован Долгач, Михаило Јосифовић, Јован Станојковић-Довезенски, Тренко Рујановић, Коце Дреновски, Петко Илић Нагорички, Риста Старачки, Стеван Недић Ћела, Јован Божиновић и други симболично су предали оружје Турцима.

Убијен је 1910. године у близини родног села Небрегова, где је и сахрањен у порти цркве Светог Николе.

ВОЈВОДА ГЛИГОР ДОЛАЗИ
(народна)

Божано, сејо, отвори,
Отвори стара капија,
Изнеси цвећа шарена,
Нек’ виде наши Полози,
Војвода Глигор долази!

Божано, сејо, отвори,
Са свилом простри пенџери,
Селом се песми заори,
До града одјек пролази,
Војвода Глигор долази!

Пушка му срмом везена,
По њој је драго камење,
На њој је сејо знамење,
Мученог нашег народа,
А у њој наша слобода!

Божано, сејо, отвори,
Просипај цвеће шарено,
Рођени брат ти говори,
Изнеси дивне дарове,
За наше беле орлове!

Божана цвеће просула,
Румена вина насула
Оро се поче да вије,
Играју зорне делије.
Глигор са колом окреће,
Божана плаче од среће.