СРНА, 21. 8. 2025, Дрињача: Положено цвијеће на мјесто страдања срспког народа у августу 1941.

Спомен, илустрација Фото: СРНА, детаљ

Парастос је служио свештеник Марко Данојловић, а цвијеће положили представници града Зворника и Удружења грађана „Мост“ Сребреница-Скелани.

Предсједник Удружења грађана „Мост“ Сребреница-Скелани и потомак страдалих Радомир Павловић рекао је Срни да се мора сјећати и ужасних детаља које су вршили локалне усташе муслимани и Хрвати, тако што су вадили очи, клали нејач и скупљали крв у бурад, шаљући их усташком поглавнику у Загреб Анти Павелићу за рођендан, али и као доказ да усташе контролишу Дрину.

Подсјећајући да су се та усташка звјерства десила августа 1941. године на почетку Другог свјетског рата, Павловић је рекао да се, нажалост, доласком Титових партизана на власт о страдању српског народа на овим просторима није смјело говорити ни јавно ни тајно, нити забиљежити.

„Захваљујући ентузијазму људи са ових простора поставили смо спомен-плоче за сјећање на људе који су дио српске историје и који су се супротставили усташком покољу попут Јездимира Дангића, мајора Југословенске краљеве војске, Александра Љеља Петковића, четничког команданта из Зелиња код Дрињаче, Пере Шукановића и других“, рекао је Павловић.

Према његовим ријечима, бурад пуњена српском крвљу не смију бити заборављена, то је историја овог краја која свједочи о страдању Срба и о злочинима усташа – локалних муслимана и Хрвата у Другом свјетском рату.

Павловић је рекао да су се злочини, нажалост, наставили у континуитету и у грађанском рату када су муслимани велики број Срба и српске нејачи од 1992. до 1995. године поубијали, посебно у Подрињу.

„Сматрамо да у Подрињу треба да буде подигнут спомен-парк или спомен-костурница која ће да свједочи о томе да је Дрина послије Јасеновца највећа гробница српског народа у 20 вијеку“, нагласио је Павловић.

Он је истакао да у циљу историјске истине, треба обиљежити сва стратишта страдања Срба од Брода на Дрини, Скелана па све до Зворника на свим мјестима гдје су биле масоване погибије, осносно убиства недужних Срба.

Павловић сматра да се вјешто избјегава чињеница да је БиХ била у саставу НДХ и да су муслимани у НДХ били „хрватско цвијеће“ и у Првом и у Другом свјетском рату.

„Чињеница је да су муслимани у овим ратовима називани `хрватско цвијеће` и да су били извршиоци свих егзекуција и покоља српског народа“, рекао је Павловић и истакао да је и чињеница да се БиХ под муслиманским руководством прикључила одмах на почеку Другог свјетског рата Павелићевој НДХ.

Свештеник Данојловић је рекао да истина, ако се Срби уједине у доказивању те истине, може бити толико гласна и јака са аргументима и чврстим доказима и наравно с благословом Божијим на првом мјесту.

„Чињеница која се мора поставити на своје мјесто јесте сљедећа, а која никога не би требало да вријеђа, је управо та истина – ако вас у партизанима није било до 1945. године у Другом свјетском рату, гдје сте били“, запитао је свештеник Данојловић.

Истичући да се зна одговор, он сматра да би одговор требало да дође од оних којима је постављено то питање, да се од њих чује одговор зашто су „прелетјели“ у партизане, а читав рат провели у усташким фалангама убијајући српски народ.

Свештеник Данојловић је рекао да је ћутање о српском страдању у Подрињу, које је трајало више од 50 године, прекинуто захваљујући Удружењу грађана „Мост“ и неким људима којима је стало до истине.

Према његовим ријечима, исти метод комшије муслимани употребљавали су и у грађанском рату од 1992. до 1995. године, као што су то њихови преци радили у Другом свјетском рату.

„Исти је метод употријебљен, исти начин мучења, исти алат, бодљикава жица, ексери, закивање на храстове, одсијецани дијелови тијела, све оно што су радиле усташе у Другом свјетском рату у Дрињачи, тако су радиле комшије муслимани заробљеним Србима на Глођанском брду“, рекао је свештеник.

Према његовим ријечима, када се на сва та питања добије истинити одговор јавно, може се евентуално градити и БиХ, јер како се каже у пјеми „БиХ Светог Саве дједовина“.

Он је нагласио да Републику Српксу треба чувати јер је натопљена крвљу њених највећих синова.

Присутни су обишли локације на којима је убијано српско становништво Дрињаче и околних мјеста у августу 1941. године.