Срна, РТРС, 28. 5. 2025, Срамно саопштење бошњачких борачких удружења – напад на Брадину назвали легитимним војним циљем

Брадина Фото: РТРС, снимак екрана

Брадина код Коњица нападнута је 25. маја 1992. године, за два дана опсаде убијено је 48 људи, док су 22 човјека најсвирепије и најмонструозније уморена у логорима или ухваћена и ликвидирана, бјежећи из Брадине, изјавио је Срни предсједник Удружења Коњичана Републике Српске Зоран Пологош.

Пологош је истакао да је Брадина најстрадалније српско село у Херцеговини у претходном рату и да је број убијених апсолутно тачан.

Он је додао да је укупно страдало 88 лица из Брадине током рата широм Републике Српске и БиХ.

Пологош је рекао Срни да је бошњачко борачко удружење општине Коњиц негирало злочин у Брадини и истакао да то није људски, наводећи да они тврде да је 25. маја 1992. године Брадина „ослобођена“, те је упитао од кога.

„Они негирају број погинулих, који је апсолутно тачан, он се може видјети на споменику брадинским жртвама рата у Брадини. На споменику је уписано 88 брадинских жртава, ту су, између осталих, и два погинула дјечака у Хаџићима, који су такође од непријатељске гранате страдали и чији су очеви убијени у Брадини“, рекао је Пологош поводом саопштења бошњачког удружења из Коњица.

Пологош је рекао да је то злочин огромних размјера који се десио у општини Коњиц, који је процесуиран, али, нажалост, осим 13 подигнутих оптужница, још нема ниједне правоснажне пресуде.

„Заиста је незамисливо негирати такав злочин огромних размјера, толика убиства, прогон, пљачкања, паљевину кућа, рушења, присилно затварање у логоре Челебићи и Мусала, чак и жена и дјеце у Основну школу у Брадини, много силовања у Брадини“, рекао је Пологош.

Он је навео да су представници америчке и британске Амбасаде у БиХ ове године присуствовали обиљежавању 33. годишњице злочина у Брадини.

Пологош је додао да је и 12. јула 1992. године, становништво које је преостало да живи у Брадини, протјерано, позатварано, а куће су попаљене.

„Повод том другом прогону у Брадини, било је убиство пет припадника војне полиције из Коњица и четири припадника одреда Лисин. То је био неки њихов међусобни сукоб око нечега, а за то су исто оптужили Србе. Тада је комплетна Брадина протјерана, опљачкана, све је завршило у логорима, неки људи су побијени и горјеле су куће по Коњицу“, рекао је Пологош.

Он је нагласио да становништво Брадине није никога нападало, него се само бранило колико је могло.

„Злочин има своје име и презиме и ми само тражимо да одговарају они који су га починили“, рекао је Пологош.

И то је оно што је истина. Оно чему свједоче чињенице и докази. Рећи да је Брадина легитимни војни циљ је злочин, сматра предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, реагујући на писмо Координације бошњачких борачких удружења.

– Причати о легалном циљу војне интервенције, да буде већи цинизам кажу ми смо тај дан ослободили привремено заузету територију Брадине, гдје су живјели Срби вијековима. Ја их сада питам, ако је то била легална мета, је ли легална мета била породица Голубовић који су убијени у Коњицу – каже Носовић.

Да брадинска прича никада не буде заборављена ускоро ће се видјети и у исповијестима преживјелих у документарном филму „Дјеца Брадине“. У овом насељу данас живи тек двоје Срба.