Повеља Кулина Бана (1189), детаљ Фото: Светигора
НА данашњи дан, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, наврашава се тачно 836 година откако је написан најстарији сачуван споменик српске писмености – Повеља Кулина бана.
Документ који је овај босански владар упутио дубровачком кнезу Крвашу Гервасију створен је управо на велики хришћански празник који се по старом Јулијанском календару обележавао 29. августа, а по новом пада 11. септембра.
Иако је Повеља Кулина бана писана ћирилицом, званично Сарајево је, као што су Новости недавно писале, присваја и предстаља као – темељ босанске државности. А бошњачки званичници ’рођендан‘ овог документа обележавају сваке године на погрешан датум – 29. августа и тада уприличе неки догађај како би обележили годишњицу стварања Повеље. Ове године су отишли корак даље, па су препис документа послали канадским библиотекама и институтима представљајући га као босански споменик културе, а канадски Институт за истраживање геноцида саопштио је да је то „најбоље средство борбе против оних који оспоравају државност БиХ и постојање босанског језика“.
Званичне институције – ћуте
ИАКО стручна јавност позива званичне државне институције да одлучно реагују на фалсификовање чињеница и присвајање српског културног наслеђа – то се није догодило. Ниједна институција није реаговала, а Срето Танасић подсећа да закони о језику и писму у Србији и Републици Српској изричито наводе обавезу чувања српске писане баштине од фалсификата и присвајања.
– Морају су много одговорније неговати свест и знање о српској писаној баштини и ангажовати компетентни научници да у домаћој и светској научној јавности о томе редовно говоре и пишу – сматра Танасић.
Међутим, лингвисти истичу да фалсификатори из Сарајева, који упорно хоће да украду Повељу, о њој не знају много, па чак ни то када је настала. Тако проф. др Срето Тнасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, упозорава да Бошњаци сваке године, 29. августа, обнављају својатање овог документа, тобоже на дан њеног настанка.
– На документу пише да је написан тог августа, али пише и да је то било на Усековање главе Јована Крститеља, и то не пада никако 29. августа, него по новом, данашњем календару, тај црквени празник се обележава 11. септембра – објашњава наш саговорник.
– Можда је то неки други Кулин. Ето колико су они своји на своме.
Он истиче да је Повеља написана на српском и латинском језику, ћирилицом која је у то време била званично писмо српског језика у средњовековној Босни.
Танасић подсећа и да Повеља почиње речима „У име Оца и Сина и Светог Духа“, а тако је Кулин бан и завршава – призивањем Бога и држећи свето Јеванђеље: „Тако ми Боже помагај и сије /ово/ свето Јеванђеље“.
– То је формула коју познају и други српски писани споменици тог периода – на источнохришћанским духовним темељима на којима је изграђиван српски културни образац – каже овај научник.
Наш саговорник наводи да је средњовековна Босна, према свему што је наука досад нашла, неспорно земља српског народа и српског језика, а таква је била и као држава, па је логично да је и Кулинова повеља, настала у таквој историјској реалности, споменик српске историје, права, дипломатије, језика и културе.
Љиљана Бегенишић
